Учитељи и домари уче да штеде енергију

Ужице – Хоћемо јефтину и доступну енергију, а не трошимо је рационално. Подаци које наводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, кажу да се у Србији троши шест пута више енергије него у Немачкој, с тим што 40 одсто те потрошње одлази на грејање, електричну енергију и снабдевање топлом водом стамбених и јавних зграда, међу којима су школе и обданишта. Разлози за тако велику потрошњу су неодговарајућа топлотна изолација, застарели системи грејања, хлађења и припреме топле воде, али и губици енергије проузроковани неодговарајућим одржавањем и управљањем.

Зато ГИЗ код нас већ четврту годину спроводи пројекат енергетске ефикасности јавних зграда (с фокусом на 6.500 школа и вртића). Њихово искуство је да у више од 16.000 наших јавних зграда, међу којима су и школе и обданишта, постоје велики потенцијали за уштеду енергије. Не само кроз реконструкцију објеката, него и примену знања о одговарајућим начинима одржавања енергетски ефикасних система.

Примери развијених држава указују да у школским и предшколским установама важну улогу у постизању енергетске ефикасности има и стицање нових навика домара, директора, наставника, свих запослених, па и деце. Стога је у пројекат ГИЗ-а уведена серија таквих обука, које овог пролећа организује Привредна комора Србије уз подршку ресорних министарстава, Сталне конференције градова и локалних самоуправа. Одржавају се у десетак градова и општина Србије, а недавно је једна таква била у Прибоју. Ова и још две општине Златиборског округа, Ужице и Бајина Башта, већ су, примењујући пројекат, оствариле напредак у рационалној употреби енергије.

Циљ обука о домаћинском коришћењу енергије је да се унапреде знања и способности, али и промене навике запослених у образовању. Први су их прошли домари школа и вртића, а сада су за директоре и наставнике почеле едукације из ове области.

– Идеја је да ће, уколико су информисани и прате достигнућа важна за успешно функционисање школе, директори брже и лакше омогућити да иновативни приступи буду примењени у школи којом руководе. Наставници су у прилици да, по повратку са обуке, омогуће ширење знања и развијање енергетски ефикасних навика код запослених у колективу – наводе о томе у ГИЗ-у, додајући да су такве обуке већ одржане у Нишу, Краљеву, Панчеву, Београду, Апатину, Новом Пазару, Прибоју и Крагујевцу.

Да би се директорима и наставницима пружило што више примењивих идеја за рационално коришћење и уштеду енергије, у програм обуке укључена су и конкретна упутства: од тога како се правилно проветрава учионица до података колико се може уштедети ако се на крају дана искључе сви извори енергије, као што су осветљење и компјутери.

У ГИЗ-у додају да су у оквиру овог пројекта направљене Национална типологија школа и Национална типологија вртића. У првој су, рецимо, изнети подаци до којих је дошао тим Београдског универзитета након прикупљања и анализе података за неколико хиљада школа у Србији: то је пресек стварног стања њихове старости, начина градње, величине, површине, столарије, изолације, као и указивање на мере које треба предузети да се енергија рационално троши. Тиме је створена добра основа за лакше одлучивање о томе које школе, када и како треба реновирати.