Архитекте се буде

Одговор архитекте Снежане Радосављевић у рубрици „Међу нама”, у вези са питањем шта је то Калемегдан („Калемегдан је много више од парка”, 20. април), неком ко, по Хегелу, не „испуњава услов за оцењивање”, јер то не познаје, јесте реминисценција на оно када је председник Академије архитектуре тражио да се пројекат „Београд на води” обустави, а тадашњи председник града позвао челне архитекте Академије и поставио им питање шта они то не разумеју, да им он објасни. У допису није споменуто да се тако опсцено, скаредно поништавање владавине институција до сада, вероватно и у историји, никада није догодило, па је тај несхватљив поступак утицао да архитекта Михајло Митровић добије тако висок притисак, после кога је поднео оставку на место председника Академије архитектуре.

Сјајна је реченица архитекте Снежане Ристић, у истом листу и истог дана, која у анализи овогодишњег салона архитектуре, где су изложена најуспелија дела, каже: „Београд који се сада гради није на салону, и вероватно никада неће бити”.

У чланку „Урбана (не) култура Београда”, Борислав Стојков, врсни познавалац урбане структуре града, пише о невероватном приступу градске власти да се „прво решава кров куће, па онда темељи”, алудирајући на реконструкцију Трга републике, који се увелико руши, а да се још не зна куда ће проћи тролејбус и како је решена саобраћајна мрежа.

Када је 2014. године представљен Просторни план „Београда на води”, примедбе је требало упутити Републичкој агенцији за просторно планирање, Краља Милутина 10а. И када сам ставио примедбе да су објекти поред Саве превелике висине, да је кеј-шеталиште преузак и да је Карађорђева улица тесна за пријем толиког броја возила, што је у емисији на телевизији директор Урбанистичког завода потврдио, те ће због тога, рекао је он, морати да се изгради тунел Савска падина – Дунавска падина, Републичка агенција за просторно планирање је укинута, и никада није одговорено на бројне постављене примедбе, нити је било, законски обавезне, јавне расправе.

Није потребно даље дискутовати о жичари на Калемегдану, до питања: Да ли су све по закону одређене институције дале сагласност, и да ли постоји грађевинска дозвола, како би се смело започети са сечом иједног дрвета? Интересантно је да ли је Сеизмички завод дао сагласност, и поред VIII степена сеизмичке зоне, и да ли је Хидрометеоролошки завод дао сагласност, и поред могућих удара ветра у тој зони од 36 метара у секунди.

Здравко Здравковић,
архитекта