Свети Сава у Боки

Из књижевне радионице публицисте Васка Костића из Тивта изашло је ново издање књиге „Свети Сава у Боки”, које је објавила књижара „Со” из Херцег Новог. На промоцији у Котору књигу су представили ректор Богословије „Свети Петар Цетињски” Гојко Перовић, Љиљана Чолан, професор књижевности у которској гимназији, и књижевник Никола Маловић.

У књизи се говори о везаности целог приморја, посебно Боке Которске, за Светог Саву, који је 1219. године, на Михољској превлаци код Тивта, установио седиште Зетске епископије, претечу Митрополије црногорско-приморске. У књизи се говори о легендама и топонимима везаним за Светог Саву у Боки, уз подсећање на то како су изгледале Светосавске свечаности у Котору и другим местима Боке. Такође и како су се организовала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама.

Од свих епархија СПЦ у Краљевини Југославији, највећи број храмова посвећених Светом Сави био је у Боки Которској, а данас их је осам: црква у комплексу манастира Савина – Херцег Нови, црква у Морињу, саборни храм у Тивту, затим у селу Клинци на Луштици, на Савиној главици у Грбљу и у Паштровићима, црква у комплексу манастира Грдиште, у месту Крстач код манастира Режевићи и у Ђенашима понад манастира Прасквица. На подручју Боке Которске (Котор, Будва, Тиват и Херцег Нови) живи око 90.000 становника, док милионски Београд има три цркве посвећене Светом Сави, Нови Сад само једну, Ниш такође једну, а Бањалука и Подгорица немају цркве посвећене Светом Сави.

О култу Светог Саве у Боки Которској аргументовано се говори у књизи и поткрепљује мишљење да је, изузимајући Хиландар, култ првог српског просветитеља развијенији у Боки него у ма којем крају где живе Срби.

Појава књиге „Свети Сава у Боки” стиже у право време, када се широм Боке Которске потписује петиција како би се од надлежних органа добила дозвола за обнову манастира на Михољској превлаци, где је Свети Сава ударио темеље Светосавља у Боки Которској.
Душан Давидовић,
Котор