Опасност из траве (I)

Ко су, заправо, та сићушна створења, не већа од два-три милиметра, од којих зазиремо у трави, шуми, на пропланцима, ливадама и на градским зеленим површинама? Биолози их убрајају у паразите, заправо у подврсту гриња. За размножавање су им потребне одговарајућа температура и влажност и зато су најактивнији у пролеће и почетком лета, ређе у јесен. Своју жртву не траже, као други инсекти који се хране крвљу, већ је стрпљиво чекају на трави или међу гранчицама. Препознају је по мирису млечне и бутанске киселине којом одишу сви сисари али и амонијака и угљен- диоксида. У време размножавања и током њиховог кратког живота (најчешће живе око годину дана) потребна им је да се бар три пута нахране крвљу коју узимају са различитих домаћина. Женка чешће напада, јер само када се напије крви може да снесе јајашца.

Како крпељи доспевају на градске зелене површине када им је кретање ограничено на неколико метара? Углавном сопственим ваздушним и копненим „превозом“. Ови инсекти се, наиме, кукицама прикаче на глодаре и птице, који због хране често прелазе велике раздаљине и приближавају се градовима. Из свог станишта крпељи се премештају и захваљујући јеленима и другим шумским животињама. Домаћинима сисају крв десетак дана, а затим га напуштају тамо где се тог тренутка затекне. На тим местима женка на земљи положи јајашца и већ идуће године рађа се нова генерација.

Запрашивање их не уништава

Колико год их на градским зеленим површинама сузбијали запрашивањем, крпеље је готово немогуће уништити јер сваке године стиже нова генерација. Када га пролазник телом или гардеробом дотакне, крпељ ће се одмах закачити и, вођен мирисом коже, одмилети на њен најмекши део. До тог места може да путује и по шест сати, а затим, кад стигне на циљ, пажљиво рилицом буши кожу.

Невоља с крпељима је што је њихов убод безболан, будући да преко рилице излучују супстанцу која делује као анестетик. Неосетно ће усисавати крв све док се не напуни резерве и вишеструко се не увећа.

Знак за узбуну је црвенило коже на месту убода које је обично прстенастог облика или у облику малог уздигнућа. Највећем ризику од убода крпеља су изложена деца коју је немогуће спречити да трче по трави, особе које раде на пољима и у шумама, планинари, рекреативци, излетници. Крпељи не нападају само човека него и кућне љубимце, са којих могу да одмиле под тепих или на неко друго згодно скривено место и касније пређу на укућане.

Преносе менингитис

Уколико је заражен крвљу претходних домаћина, крпељ на новог може пљувачком да пренесе опасне бактерије или вирусе. Према једном истраживању сваки трећи крпељ на градским зеленим површинама је заразан. Међутим, инфекције код људи су ретке у односу на број убодених.
Које болести преносе крпељи? Многи су заражени борелијом бургдорфери, бактеријом која изазива лајмску болест. Лечи се антибиотицима када се открије и тада не оставља последице. Међутим, ако инфекција прође незапажено, или се не препознају њени симптоми, напредовањем болести запаљење се преноси у зглобове у којима настају хронични отоци. Ова борелиоза у каснијој фази захвата срце и нервни систем, где изазива трајна оштећења опасна за живот. Инфекција се може, слично сифилису, наизглед смирити, трајати месецима, чак и годинама, а да се испољи тек када направи оштећења на ткивима и органима.

(/slika2)Тихе инфекције нису ретке. Борелије се најчешће за неколико дана или недеља рашире по кожи и изазивају оспе која не сврбе, не боле и не преносе се са болесне на здраву особу.

Осим ове инфекције, крпељи, нарочито они којима је претходни домаћин био јелен, преносе вирусно запаљење можданих овојница и мозга (менингитис и енцефалитис). Први симптоми овог запаљења слични су грипу. Почињу 8 до 14 дана од уласка вируса у организам, када смо већ заборавили на убод крпеља. После пет дана настаје затишје без видљивих симптома које траје седам до 10 дана, а затим се температура праћена јаком главобољом, укоченим вратом и повраћањем поново нагло повећава. У најтежим случајевима настаје и парализа дисања са неизвесним исходом.

Ерлихиоза је такође тешка и потенцијално опасна крпељска инфекција. Инкубација најчешће траје осам или девет дана, а болест око три недеље. Испољава се главобољом, боловима у мишићима, повраћањем, осипом по кожи, упалом грла (фарингитис), болом у стомаку, проливом и отоком лимфних жлезда. У тежим случајевима може да дође до поремећаја дисања, појаве неуролошких поремећаја и престанка рада бубрега. Лечи се антибиотицима.

Заштита пре одласка у природу

Све наведене, али и друге инфекције које ови инсекти преносе откривају се лабораторијским тестовима. Ако се докаже да је крпељ инфициран, после превентивног узимања антибиотика особа треба бар три пута да оде на контролу и провери здравствено стање.

Како се најбоље заштити од крпеља? Често се дају корисни савети шта треба да учинимо да бисмо избегли крпеља и на време га открили. Да ли то значи да треба да се лишимо боравка у природи? По мишљењу доктора Радоњића пре одласка у природу човек и његов љубимац најбоље ће се заштити воденим раствором „тиракса“ (tira-x) који се убраја у еколошке инсектициде јер је биљног састава и неотрован је за људе и животиње. Примењује се једноставно. Попрскају се одећа, обућа и кућни љубимац и одмах се може слободно шетати по трави. Простирка на којој се седи у природи такође може да се попрска „тираксом“, као и трава око ње. Крпељ који дође у контакт са овако заштићеним површинама одмах ће угинути.

------------------------------------------------------------

Мере заштите

Уколико не користимо средства за заштиту од инсеката пре боравка у природи, по повратку требало би прегледати кожу целог тела (не заборавите леђа!), а посебно места где је најтања, као што су потпазушне јаме, око пупка, иза ува, на прегибима. Код деце је неопходан и преглед читаве главе, нарочито коже иза ушију. У природи избегавајте провлачење кроз растиње, лежање на трави, спуштање одеће на тло и грмље. Носите одећу која нема длачице, дугих рукава и ногавица, светлих боја и затворену обућу. Од средстава за заштиту инсеката, осим „тиракса“ који нас штити читав дан препоручују се и „репеленти“ који одбијају крпеље ограничено време, четири до шест сати. При повратку из природе пресвуците одећу и добро је истресите изнад каде коју онда треба добро испрати водом.

---------------------------------------------------------------

Како уклонити крпеља

Шта учинити с крпељом који се већ закачио на кожу? Важно је уклонити га што пре, саветују стручњаци. Ризик од инфекције је већи што је боравак крпеља на телу дужи. Најлакше га је удаљити у првих неколико сати. Треба га извадити са рилицом која има више низова ситних „зубића”. Крпеља и кожу око њега немојте премазивати уљем, петролејом, ацетоном! Без ваздуха крпељ ће излучити више пљувачке а са њом и више микроба. Ухватите га дезинфикованом пинцетом непосредно уз кожу. Затим га лаганим повлачењем лево и десно без притискања извуците. После његовог одстрањивања, место убода оперите водом и сапуном и дезинфикујте алкохолом. Уколико у кожи заостане рилица (препознаје се као црна тачкица), треба је одстранити стерилном иглом. Ако се сутрадан појави било какво црвенило, требало би отићи лекару. Кућне љубимце, псе и мачке које излазе обавезно свакодневно ишчеткајте, најбоље густим чешљем, и прегледајте им уши.