Opasnost iz trave (I)

Ko su, zapravo, ta sićušna stvorenja, ne veća od dva-tri milimetra, od kojih zaziremo u travi, šumi, na proplancima, livadama i na gradskim zelenim površinama? Biolozi ih ubrajaju u parazite, zapravo u podvrstu grinja. Za razmnožavanje su im potrebne odgovarajuća temperatura i vlažnost i zato su najaktivniji u proleće i početkom leta, ređe u jesen. Svoju žrtvu ne traže, kao drugi insekti koji se hrane krvlju, već je strpljivo čekaju na travi ili među grančicama. Prepoznaju je po mirisu mlečne i butanske kiseline kojom odišu svi sisari ali i amonijaka i ugljen- dioksida. U vreme razmnožavanja i tokom njihovog kratkog života (najčešće žive oko godinu dana) potrebna im je da se bar tri puta nahrane krvlju koju uzimaju sa različitih domaćina. Ženka češće napada, jer samo kada se napije krvi može da snese jajašca.

Kako krpelji dospevaju na gradske zelene površine kada im je kretanje ograničeno na nekoliko metara? Uglavnom sopstvenim vazdušnim i kopnenim „prevozom“. Ovi insekti se, naime, kukicama prikače na glodare i ptice, koji zbog hrane često prelaze velike razdaljine i približavaju se gradovima. Iz svog staništa krpelji se premeštaju i zahvaljujući jelenima i drugim šumskim životinjama. Domaćinima sisaju krv desetak dana, a zatim ga napuštaju tamo gde se tog trenutka zatekne. Na tim mestima ženka na zemlji položi jajašca i već iduće godine rađa se nova generacija.

Zaprašivanje ih ne uništava

Koliko god ih na gradskim zelenim površinama suzbijali zaprašivanjem, krpelje je gotovo nemoguće uništiti jer svake godine stiže nova generacija. Kada ga prolaznik telom ili garderobom dotakne, krpelj će se odmah zakačiti i, vođen mirisom kože, odmileti na njen najmekši deo. Do tog mesta može da putuje i po šest sati, a zatim, kad stigne na cilj, pažljivo rilicom buši kožu.

Nevolja s krpeljima je što je njihov ubod bezbolan, budući da preko rilice izlučuju supstancu koja deluje kao anestetik. Neosetno će usisavati krv sve dok se ne napuni rezerve i višestruko se ne uveća.

Znak za uzbunu je crvenilo kože na mestu uboda koje je obično prstenastog oblika ili u obliku malog uzdignuća. Najvećem riziku od uboda krpelja su izložena deca koju je nemoguće sprečiti da trče po travi, osobe koje rade na poljima i u šumama, planinari, rekreativci, izletnici. Krpelji ne napadaju samo čoveka nego i kućne ljubimce, sa kojih mogu da odmile pod tepih ili na neko drugo zgodno skriveno mesto i kasnije pređu na ukućane.

Prenose meningitis

Ukoliko je zaražen krvlju prethodnih domaćina, krpelj na novog može pljuvačkom da prenese opasne bakterije ili viruse. Prema jednom istraživanju svaki treći krpelj na gradskim zelenim površinama je zarazan. Međutim, infekcije kod ljudi su retke u odnosu na broj ubodenih.
Koje bolesti prenose krpelji? Mnogi su zaraženi borelijom burgdorferi, bakterijom koja izaziva lajmsku bolest. Leči se antibioticima kada se otkrije i tada ne ostavlja posledice. Međutim, ako infekcija prođe nezapaženo, ili se ne prepoznaju njeni simptomi, napredovanjem bolesti zapaljenje se prenosi u zglobove u kojima nastaju hronični otoci. Ova borelioza u kasnijoj fazi zahvata srce i nervni sistem, gde izaziva trajna oštećenja opasna za život. Infekcija se može, slično sifilisu, naizgled smiriti, trajati mesecima, čak i godinama, a da se ispolji tek kada napravi oštećenja na tkivima i organima.

(/slika2)Tihe infekcije nisu retke. Borelije se najčešće za nekoliko dana ili nedelja rašire po koži i izazivaju ospe koja ne svrbe, ne bole i ne prenose se sa bolesne na zdravu osobu.

Osim ove infekcije, krpelji, naročito oni kojima je prethodni domaćin bio jelen, prenose virusno zapaljenje moždanih ovojnica i mozga (meningitis i encefalitis). Prvi simptomi ovog zapaljenja slični su gripu. Počinju 8 do 14 dana od ulaska virusa u organizam, kada smo već zaboravili na ubod krpelja. Posle pet dana nastaje zatišje bez vidljivih simptoma koje traje sedam do 10 dana, a zatim se temperatura praćena jakom glavoboljom, ukočenim vratom i povraćanjem ponovo naglo povećava. U najtežim slučajevima nastaje i paraliza disanja sa neizvesnim ishodom.

Erlihioza je takođe teška i potencijalno opasna krpeljska infekcija. Inkubacija najčešće traje osam ili devet dana, a bolest oko tri nedelje. Ispoljava se glavoboljom, bolovima u mišićima, povraćanjem, osipom po koži, upalom grla (faringitis), bolom u stomaku, prolivom i otokom limfnih žlezda. U težim slučajevima može da dođe do poremećaja disanja, pojave neuroloških poremećaja i prestanka rada bubrega. Leči se antibioticima.

Zaštita pre odlaska u prirodu

Sve navedene, ali i druge infekcije koje ovi insekti prenose otkrivaju se laboratorijskim testovima. Ako se dokaže da je krpelj inficiran, posle preventivnog uzimanja antibiotika osoba treba bar tri puta da ode na kontrolu i proveri zdravstveno stanje.

Kako se najbolje zaštiti od krpelja? Često se daju korisni saveti šta treba da učinimo da bismo izbegli krpelja i na vreme ga otkrili. Da li to znači da treba da se lišimo boravka u prirodi? Po mišljenju doktora Radonjića pre odlaska u prirodu čovek i njegov ljubimac najbolje će se zaštiti vodenim rastvorom „tiraksa“ (tira-x) koji se ubraja u ekološke insekticide jer je biljnog sastava i neotrovan je za ljude i životinje. Primenjuje se jednostavno. Poprskaju se odeća, obuća i kućni ljubimac i odmah se može slobodno šetati po travi. Prostirka na kojoj se sedi u prirodi takođe može da se poprska „tiraksom“, kao i trava oko nje. Krpelj koji dođe u kontakt sa ovako zaštićenim površinama odmah će uginuti.

------------------------------------------------------------

Mere zaštite

Ukoliko ne koristimo sredstva za zaštitu od insekata pre boravka u prirodi, po povratku trebalo bi pregledati kožu celog tela (ne zaboravite leđa!), a posebno mesta gde je najtanja, kao što su potpazušne jame, oko pupka, iza uva, na pregibima. Kod dece je neophodan i pregled čitave glave, naročito kože iza ušiju. U prirodi izbegavajte provlačenje kroz rastinje, ležanje na travi, spuštanje odeće na tlo i grmlje. Nosite odeću koja nema dlačice, dugih rukava i nogavica, svetlih boja i zatvorenu obuću. Od sredstava za zaštitu insekata, osim „tiraksa“ koji nas štiti čitav dan preporučuju se i „repelenti“ koji odbijaju krpelje ograničeno vreme, četiri do šest sati. Pri povratku iz prirode presvucite odeću i dobro je istresite iznad kade koju onda treba dobro isprati vodom.

---------------------------------------------------------------

Kako ukloniti krpelja

Šta učiniti s krpeljom koji se već zakačio na kožu? Važno je ukloniti ga što pre, savetuju stručnjaci. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Najlakše ga je udaljiti u prvih nekoliko sati. Treba ga izvaditi sa rilicom koja ima više nizova sitnih „zubića”. Krpelja i kožu oko njega nemojte premazivati uljem, petrolejom, acetonom! Bez vazduha krpelj će izlučiti više pljuvačke a sa njom i više mikroba. Uhvatite ga dezinfikovanom pincetom neposredno uz kožu. Zatim ga laganim povlačenjem levo i desno bez pritiskanja izvucite. Posle njegovog odstranjivanja, mesto uboda operite vodom i sapunom i dezinfikujte alkoholom. Ukoliko u koži zaostane rilica (prepoznaje se kao crna tačkica), treba je odstraniti sterilnom iglom. Ako se sutradan pojavi bilo kakvo crvenilo, trebalo bi otići lekaru. Kućne ljubimce, pse i mačke koje izlaze obavezno svakodnevno iščetkajte, najbolje gustim češljem, i pregledajte im uši.