Занатом у свет

Врање – Преносећи своје знање, углавном на младе Сунчица Ћириловић, стручњак за врнчање и ручну израду ципела од природног материјала, некада најбоља радница врањске фабрике обуће "Коштана" пошто је остала без посла покренула је сопствени бизнис и до сада овим специфичним занатом обучила више од 200 средњошколаца и студената. Ћириловићева за "Политику" каже да је штета за Врање и Србију што је таква фабрика обуће каква је била "Коштана" потпуно уништена, а могла је своје квалитетне производе да извози широм планете.

      Ћириловићева напомиње да је после пословног краха врањских обућара успела да "пронађе себе у сопственом бизнису". До сада је, пружајући услуге многим произвођачима ципела у окружењу, стално упослила више од 70 радника.

      – Кад се сетим школовања и обављања професионалне праксе, а затим запослења у "Коштани" душа ме боли. Дневно сам у смени пресвлачила по 500 пари штикли за женске ципеле, каже Сунчица која је у "Коштани" провела више од 20 година и додаје да још увек не може да схвати да је тако савремена и успешна фабрика обуће пропала и "отишла на добош".

      Ова енергична, одлучна и пословна жена не крије да је много непроспаваних ноћи провела, након што је остала без посла. Врнчање и ручна израда ципела су јој, како каже, "остали у рукама". Потражили су је они који су знали за њено знање и умеће. Серија од више стотина пари ципела је освојила ино-тржиште. Уследила је нова поруџбина и испорука, а затим се родила идеја да се покрене сопствени бизнис.

      – Одлучила сам да сарађујем са озбиљним и сигурним партнерима, односно, произвођачима квалитетне обуће од природних материјала. Праве услове пружио ми је "Санч", један од изузетних произвођача чија производња углавном иде на пробирљиво инострано тржиште. С њим сам ушла у пословне воде и сада дневно ручно урадим нешто више од 20 пари ципела – вели Сунчица и додаје да јој посебно задовољство причињава сарадња са младима.

      – Многи студенти оваквим ангажовањем преко Омладинске задруге зарађују за студирање, а средњошколци за школовање. Сва ова деца могу да себи приуште и купе оно што желе, јер знају да родитељи који су остали без посла немају да им дају ни динар. Доста их је на Тржишту рада и месецима немају никаква примања. Те старије раднике је много тешко ангажовати јер су они годинама радили неке друге послове, а паузом без посла од више година изгубили су радну навику – каже Ћириловићева и додаје да у последње време највише ангажује младе роме.

      – Волим да научим роме занату, да знају да раде и зарађују, него да мољакају и просе. Треба видети та задовољна лица када дође време исплате зарада. Све је више рома из Врања и околине који долазе и траже, прво да се обуче, а затим одмах узмају посао да раде, прича Сунчица, а потом показује писма из иностранства. Послала су их "моја деца", четворо младих из Врања, који су после завршених студија пронашли посао у иностранству захваљујући врнчању. Зато што знају ручну израду ципела пронашли су добро плаћени посао у коме су толико напредовали са зарадом да сада и не помишљају да нострификују факултетске дипломе.