Заљубљен у пешачење

Љубовија – Радојко Драмићанин (79), пензионер из Љубовије, има необичан хоби. Воли да пешачи. сваки дан, већ 31 годину, он препешачи од осам до 10 километара.             

– Радио сам у СУП-у, у Љубовији. Био сам милиционар, и скоро цео радни век обављао сам позорничку дужност. Понекад по потреби службе одлазио сам и на терен. По навршених 30 година радног стажа, првог јануара 1976. године сам пензионисан. Од тада пешачим свакодневно по  пет сати, јер знам да је пешачење кроз природу лек које може да замени многе лекове и помогне људима. У то сам се и сам уверио. Имао сам висок крвни притисак, који је ишчезао убрзо када сам почео да пешачим. На пешачење одлазим одмах после доручка, то чиним лети и зими, по снегу и киши. А кући се враћам у време ручка. Не волим да пешачим по равници, нити се враћам истим путем са места до којег сам пешачио. Задовољан сам само када пешачим путем или стазом који од Љубовије воде узбрдо и низбрдо, поред потока  који жуборе, кроз шуме, преко ливада на којима током лета цветају лековите траве и њихов мирис се шири на све стране. Када пешачим не журим. Са собом не носим ни воду ни храну. У пределима кроз које пролазим има доста извора питке воде, па када ожедним на њима се напијем и поред њих одморим. Понекад понесем само "Политику" коју успут читам. Али, тада успорим корак.

          И док нам Радојко прича како је он велики заљубљеник пешачења и о свему оном што је успут  видео, питамо га да ли је имао неких непријатности на том пешачењу.

 – Е, па, у мом дугогодишњем пешачењу имао сам само једну непријатност. Било је то прошле године у зиму, средином фебруара. Пешачио сам маршутом која води од Љубовије преко засеока Пољане, у којем има неколико кућа у којима нико не живи, до села Јавора. При изласку из Пољана преда ме је ненадно, из оближње шуме истрчало крдо дивљих свиња. Било их је више од 20, а предводила су их два крупна вепра, која су имала велике кљове, од којих сам се уплашио јер сам помислио да ће ме вепрови растргнути. Међутим, на моју срећу свиње су само у пуном трку прошле поред мене. Рећи ћу вам и то, да сам имао много лепих доживљаја у сусрету са добрим људима. Уз пут ме је здравље добро служило и сада ми је добро.