Почеци српске штампе

Прве српске књиге штампане су средином 18. века у Русији, затим у Млецима, а од 1770. у Бечу. Грк из Јањине, Димитрије Теодосије, добио је 1755. године од млетачких власти дозволу да оснује штампарију у којој ће штампати и књиге за православне Србе. Теодосије је у Млецима штампао више српских књига, а поред њих и први српски часопис (1768. године) под називом „Славено-сербски магазин”. Покретач и уредник часописа био је један од најактивнијих српских писаца и просветитељ 18. века – Захарије Стефановић Орфелин. Нажалост, издао је само један број.

Појава првих српских новина везана је такође за Грке. Браћа Маркидес Пуљо су у својој штампарији у Бечу 1790. године издавали грчке новине, а уз помоћ српских трговаца одобрено им је и издавање новина на српском језику. Прве новине под називом „Сербскија новини” излазиле су у Бечу од марта 1791. до краја 1792. године. Након тога, у Бечу је почео да излази један други српски лист – „Славено-сербскија вједомости”, који је издавао Стефан Новаковић, а излазио је од августа 1792. до децембра 1794. године. После гашења ових новина, Срби нису имали своју штампарију и новине скоро двадесет година.

Нови лист на српском језику појавио се у Бечу 1. августа 1813. године под називом „Новине сербске”. Три године су новине излазиле сваки дан, осим недеље и празника. До маја 1816. године лист су уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине. После дипломирања на факултету и одласка Фрушића из редакције, Давидовић се борио да сачува лист, јер је тираж и број претплатника опадао. Половином 1821. Давидовић је напустио Беч и прешао у Србију, а „Новине” је оставио свом сараднику, студенту права Петру Матићу.

Прве новине у Кнежевини Србији – „Новине сербске” појавиле су се 1834. године у Крагујевцу, а касније наставиле да излазе у Београду. Новине су покренуте с циљем да шире просвету и културу, али су по свом садржају биле, пре свега, политички лист. По начину уређивања и техничком изгледу нису заостајале за најбољим страним листовима тог доба. Иначе, новине су штампане у државној штампарији. Као уредник, Давидовић није замишљао своје новине само као средство обавештавања, већ и као средство изношења сопствених мишљења и ставова. Због тога је дошао у сукоб с кнезом Милошем, који је наредио да се над „Новинама сербским” установи цензура. Кнез је Давидовићу ставио до знања да се новинар у Србији не сме бавити политиком. Због непоштовања кнежевих заповести, Димитрије Давидовић је удаљен из новинарства.

Јован Поповић