Духовна музика која спаја

Од нашег специјалног извештача

Албена – И овог пролећа једна „Ласта” стигла је са запада до Добруџе, до Албене, пуна певача. Били су то Београдски мадригалисти који су кренули на далек пут до бугарске ривијере, на Трећи међународни фестивал духовне музике „Св. Атанас Велики”. Не да би се тамо такмичили, већ да би први пут отпевали литургију „Св. Јован Златоусти” коју је за њих компоновала Дарина Василева.Модерним језиком речено, била је то светска премијера у цркви „Св. Константин и Јелена” у старом приморском граду Балчику.

На фестивалу, на чијој је мапи и треће, најмање а главно место – Оброчиште, село тек који километар удаљено од Црног мора, слушали смо и хорове домаће, затим румунске, један из Задра (при катедрали „Св. Анастазија”) и ансамбл из Истанбула који је отплесао и дервишку игру. На сва три досадашња фестивала, каже нам његов оснивач редитељ Тодор Анастасов, публика је могла чути „звук” три вере – православаца, католика и муслимана. А намерава да тај круг прошири музиком протестаната, Јевреја..., али и да на програму буде више инструменталиста него досад. И да то буде фестивал духовне музике јединствен у свету. Различитости какве свет на једном месту није чуо ни видео. Музика и тако поседује ону посебну магију којом барем на трен помири људе и својим племенитим звуком поруши и најтврђе зидове. 

Прошле недеље ово братство по звуку започело је и завршило се у Оброчишту, међу зидинама разореног манастира чије име фестивал носи. Београдски мадригалисти били су ту и прошле године, освојили тада једину постојећу награду публике, а овог пролећа стигли су у Албену као специјални гости. Имали су три наступа и... вратили се кући са две грамате – Великом за допринос православној духовној музици и другом за прво извођење поменуте Литургије Дарине Василеве. Ускоро ће моћи да је чују и Београђани, на празник Духови, 15. јуна, у Саборној цркви. Осим тога, кажу да је начелно договорено да у догледно време дело ове бугарске виолинисткиње и композиторке буде отпевано и у Мадленијануму. Њен супруг, редитељ Анастасов, мисли да једнога дана уђе са том музиком и у некакву сценску причу. „Назoвимо то – operasacra. Ја ћу то једном свакако урадити, са Београдским мадригалистима”, обећава човек са осмехом непоправљивог оптимисте.

Упознајемо и једног другог уметника, који тренутно управо ради са Мадригалистима, младог диригента Александра Брујића, асистента на ФМУ. Њихова сарадња недавно је започела. „Нов хор, нова музика, први наступ... На великој проби смо, једно пред другим, хор и ја. Овај хор заиста има изузетну историју, али се са великим променама у друштву променио и однос тог друштва према аматеризму, па и оном врхунском. Са свим тим потресима, разумљиво, спласао је и некадашњи ентузијазам. То је оно што морамо разрешити ако желимо да вратимо стари сјај овом хору. Од таквих ствари зависиће и наша даља сарадња”, јасно и гласно говори Брујић.

Председник Београдских мадригалиста Дејан Цвјетковић такође је свестан да би им једна јача „промаја” добродошла, унела неопходну свежину. Више долазака на пробе, више аудиција, више новог-старог програма, па и мадригала од којих се и кренуло... Све би то, каже, било освежење и за хор и за његову публику. Од њега чујемо и да им је овај пут у Добруџу, осим оног ексклузивног наступа у Балчику, грамата и аплауза, вероватно отворио још једну нову „музичку линију”, додуше у сличном правцу. Пали су, наиме, први договори око још једног гостовања на Црном мору, само мало северније, у румунском граду Констанци. Баш тамо одакле су и два хора која су кући однела обе фестивалске награде. Овогодишњи лауреати зову лањске. Како и приличи победницима.