Доњецк и Крим неће у НАТО

Савет за националну безбедност и одбрану Украјине предложио је јуче влади у Кијеву да почне припрему закона којим би ван снаге били стављени свиважећи договори у вези са присуством руске Црноморске флоте на Криму након 2017, пренела је агенција Интерфакс. Исти извор подсећа да је 15. априла у Москви шеф украјинске дипломатије Владимир Огриско свом руском колеги Сергеју Лаврову предао меморандум о одласку руске морнарице са Крима до 28. маја 2017.

Случајно или не, у уторак се у медијима појавила и информација да је градски савет Доњецка прогласио област овог града смештеног у источном делу Украјине за „територију без присуства НАТО-а“. Према решењу депутата, то значи непристајање градске општине на присуство на територији Доњецка било какве војске, инспектора, инструктора и сличних представника НАТО-а и других војно-политичких блокова, као и законску забрану коришћења објеката градске инфраструктуре за војне потребе. Забрана укључује и забрану ширења пропаганде која би негативно могла да утиче на расположење становништва.

Одлука власти Доњецка није прва те врсте. Више градова на Криму још раније се прогласило за „територију без НАТО-а“. Надлежни украјински судски органи су, међутим, овакве иницијативе листом прогласили неважећим.

Права битка „за“ чланствоу западној војној алијанси и „против“ њега све више дели Украјину. Најновија истраживања тамошњег јавног мњења казују да је око 60 одсто грађана одлучно против уласка у НАТО, док тек око 20 процената испитаних сматра да јеприпадност западном војном савезу пожељна.

Да је Украјина велики залогај за НАТО потврдило се још у априлу на самиту алијансе у Букурешту. Тада су, наиме, Немачка и Француска блокирале потписивање споразума којим би у оквиру Акционог програма за чланство била отворана врата Украјини и Грузији. Државе окоснице ЕУ сматрале су да им је у већем интересу одржавање добрих односа са Русијом него присаједињење територије на којој живи скоро 50 милиона становника, од којих је најмање половина непријатељски расположена према НАТО-у, и која би, барем за почетак, могла да представља само извор нових непријатних безбедносних изазова.

Чињеница да ни код куће, а како се види ни у иностранству, нема подршку за улазак у НАТО нагнала је украјинску владудаза ову годину припреми позамашан буџет од чак два милиона америчких долара у циљу убеђивања грађана у благодети приступа алијанси. Тешко је веровати да поменутадва милиона долара, која ће бити спискана на којекакве „форуме“, „радионице“ и слична предавања, нису могла бити паметније употребљена. Али, у Кијеву су одлучили како су одлучили.

Ипак, остаје да се добије главна битка, а то је „понатовљавање“ Крима где, барем за сада, идеју о окретању леђа историјском савезнику Русији одлучно одбија скоро 99 одсто житеља.Почетком овога месеца тамо је чак почело прикупљање потписа у прилог давању права руској Црноморској флоти да задржи садашње базе докле год јој то одговара па, ако треба, и – бесконачно.

У циљу разбијања овог „тврдог језгра“, Александар Сушко, директор Института за евроатлантску сарадњу, за почетак предлаже потпуну демилитаризацију Севастопоља и целог Крима. Према његовој замисли, када грађани проживе неколико година без присуства војске, опашће и њихово антимилитаристичко расположење, што ће омогућити НАТО-у да се убаци у „слободан простор“.

Резоновање поменутог експерта делује у најмању руку чудно. Наиме, ако Украјинци ни пола века од краја Другог светског, или Великог отаџбинског рата не заборављају да су се руку под руку са Русима борили управо против једне такве силе какав је данас НАТО, колико ће времена бити потребно да почну да размишљају другачије. И, да ли ће, када и ако уопште дође до тог преломног тренутка, НАТО још постојати?