Правилник о води уноси забуне

Зрењанин – Када је у питању вода за пиће, не назире се излазак из зачараног круга за Зрењанинце. Прича о фабрици воде, за коју се тврди да је завршена, иде из заплета у заплет. Тема је поново у жижи након што је Министарство здравља прошлог месеца променило критеријуме којима се оцењује квалитет воде за пиће. У Зрењанину су се појавиле тврдње да је реч о лошим намерама да се легализује неисправна вода за пиће, и то баш у овом граду, јер он има проблема с новом фабриком, која још није пуштена у рад, наводно баш због тога што она не може да постигне тражени квалитет.

Министарство је изменило Правилник о хигијенској исправности воде за пиће тако што је у њој дозвољена већа концентрација неорганских материја попут амонијака, бора, хлорида, натријума, а повећана је и допуштена оксидабилност и проводљивост, као важне особине воде.

Странке су дале своје тумачење. Тако је Лига социјалдемократа Војводине у Зрењанину упозорила да се изменама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће легализује достављање нездраве воде, то јест негативно се утиче на здравље људи.

– Запрепашћени смо дозом неодговорности према грађанима. До сада смо гледали неспособност да се проблем реши, бахатост којом се то правдало, али овакав немар према општем интересу кап је која прелива чашу, јер отвара питање исправности намера оних који су се одлучили на овакав поступак – каже се у оштрој реакцији лигаша.

Међутим, из „Грађанског преокрета” зрењанинском удружењу које је управо настало на окупљању грађана око решавања проблема воде за пиће долази другачији став.

– Промене параметара за пијаћу воду које је прописао министар здравља нису у вези с проблемом пијаће воде у Зрењанину и није повећана дозвољена вредност арсена. Пропис се односи на све пијаће воде у Србији, а вредности се мењају у процесу усаглашавања са стандардима ЕУ који су, у овом случају, мање ригорозни од досадашњих српских стандарда – каже активиста наведеног удружења Иван Живков. Он је, ипак, рекао да се можемо запитати зашто се прилагођавамо лошијим стандардима ЕУ када то, према његовим речима, приликом приступања није обавеза.

Измена прописа се различито тумачи, а неки кажу и злонамерно и ради стицања политичких поена. Интересантно је да и забрана воде за пиће из зрењанинског водовода (из 2004) није последица њеног изненадног загађења, већ баш промена у прописима. Зрењанинци се често чуде како је вода изненада забрањена због арсена, тврде да нема доказа да је било ко због тога оболео, а вода је иста вековима. Она је, у ствари, забрањена када је у поменути правилник уведено ограничење присуства арсена, што до тада није био случај.