У грозници Евросонга

Београд живи у ритму Евросонга 2008. Пријатна, опуштајућа атмосфера ове велике музичко-сценске приредбе разлива се и на малом екрану. После два полуфинала, следи грозница суботње вечери, велико финале сутра увече у 21.00.

Прво полуфинално вече пратило је 3.105.000 гледалаца у Србији и 200 милиона гледалаца у Европи, Аустралији и Канади. Одличан салдо за спектакуларну приредбу у Београдској арени, који ће, извесно, у финалу бити надмашен. И кад ће се после узбудљивих дана такмичења коначно знати и победник.

Оно што се могло видети прве вечери овог путујућег музичког спектакла урађено је према европским стандардима и афирмативно је сазнање да је у свему томе велики допринос дала Радио-телевизија Србије са својим сарадницима и капацитетима, као и сви други који раде на томе да се ова манифестација успешно приведе крају и свима остане – незаборавна успомена.
Кад се говори о Песми Евровизије ваља увек имати на уму да је реч о концерту са више извођача у којем свако жели да на најбољи начин искористи своја три минута и у којем је све подређено ТВ преносу. Реч је о огромном пројекту од којег је компликованије само отварање и затварање Олимпијских игара. Сваки секунд је максимално искоришћен, овога пута, од увода у којем је у модерној стилизацији приказан фолклор и обележја српске културне традиције преко видео-разгледница којима су најављивани учесници (поруке на језицима земаља чији представници учествују на Евросонгу), до неопходних интервенција водитеља у координирању овог маратонског такмичења необјашњиве популарности. 

Водитељи Јована Јанковић и Жељко Јоксимовић су елегантни и самоуверени, верујемо да ће у том стилу обавити и оно што их очекује у дуготрајном и напорном гласању финалне вечери. Сценографија је остварена према замисли америчког дизајнера Дејвида Кушинга (београдског зета) са идејом о сливању звукова, кроз флуиде воде и боја, што је оригинално и различито од претходних приредби. Техничкој реализацији преноса могле би се ставити две примедбе. Чини се да је прве вечери на сцени и око ње недостајало више светлости и све је прилично вукло на плаво. Повремено, кад је требало да се приближи извођачима или водитељима, камера се непредвидиво удаљавала и бежала на тотале. Коментатор је био Драгољуб Илић. Наставак следи…

Да ли вам се допада Београд. – А сада мало о другој страни Песме Евровизије. У наш главни град је стигло око десет хиљада учесника и новинара, на радост хотелијера, власника кафана и туристичких посленика. Пратећи њихово кретање, репортери на разним ТВ каналима неминовно се интересују за њихове импресије. И сви постављају исто, ограничено и неинспиративно питање: да ли вам се допада Београд. Наравно, да. Или шта вам се највише допада у Београду, а одговор је – клима или лепо време, већ како ко формулише утисак.

Али, шта ћемо сад, време се покварило, пала је температура, повремено пада киша? Нико да постави друго, смисленије питање или да те успутне анкете (уз сва ограничења: сусрет на препад, мало времена за размишљање, површност) уобличи тако да се добије и одређенији и комплетнији одговор шта је то што би могло да привуче и задржи туристе у земљи која је тако дуго била на лошем гласу, а Песма Евровизије је пружила прилику да се негативна репутација ублажи, па и заборави.

Предлог за репризу. – „Агапе“ на Студију Б убраја се у сам врх квалитетних, незаобилазних емисија. Трпеза на којој се свако може почастити знањем и памећу овога пута донела је разговор о васпитавању деце.

Гост Александра Гајшека био је Зоран Миливојевић, психијатар и професор на више угледних факултета у земљи и иностранству. Емисија је била сјајно упутство како да се збуњени родитељи  разложно и паметно односе према свом потомству. Какве грешке праве у свакодневној комуникацији и како могу да их исправе, а да при том не створе још већу невољу.

Некоме се можда могло учинити да Зоран Миливојевић заговара превазиђене, конзервативне ставове, пошто заступа педагошке и едукативне мере засноване на принципу награде и казне, што модерна педагогија не одобрава у потпуности. Али, све што је рекао делује и логично и мање опасно од помодног психологизирања у којем се деца стављају на пиједестал недодирљивости, а родитељи у положај скрушених слугу чије је само да испуњавају жеље размажених наследника.
Емисија је приказана у недељу, па репризирана у уторак. Занимљива је и поучна, не би шкодила још нека реприза, јер телевизија ретко даје време и простор таквим темама.