Станица заборављених возова

Требиње –Место Хум код Требиња у свим саобраћајним и железничким мапама бивше државе пре 35 година било је уписано великим словима. Било је то главно железничко чвориште где су се укрштали возови за Мостар, Дубровник, Зеленику, Никшић. Данас о значају места које је врвело животом сведоче само остаци зграда и сећања мештана.

Железничку пругу на овом подручју изградила је аустроугарска власт 1901. године. Донело је то сасвим нови начин живота у овај део Херцеговине.

– Та је пруга око себе током наредних седамдесет година стварала живот. Људи су се запошљавали, готово да није било куће у Требињској шуми из које неко није радио на железници. Око железничке станице Хум никла је цела варошица: биле су ту продавнице, месаре, пекаре, школа, пошта , станица полиције и неколико кафана. Хиљаде путника пролазиле су овуда . И тако све до 1976. године када је негде у Централном комитету донета одлука да се пруга укине јер није рентабилна. Од тада , слободно могу рећи, престаје живот у овом крају. Негодовање мештана у тадашњем систему није могло променити ништа – приповеда Душан Колак, мештанин Хума.

Са сетом о старој железници говори и седамдесетосмогодишњи Милан Јовановић , бивши кондуктер и возовођа, који је на прузи провео скоро цео радни век.

– У време док већина путева није била асфалтирана, сав теретнии путнички саобраћај одвијао се железницом. Само око железничке станице Хум живело је стотину људи. Ту би се истовремено затекло и по десет парних локомотива из различитих праваца. Након укидања пруге све нестаје. Покушала је тадашња власт да нас преквалификује, отворен је погон Индустрије алата у нашем месту, али то се није могло упоредити са ранијим временима. – прича стари железничар.

Коначно разарање и пад Хум доживљава у протеклом рату. Смештен уз саму линију фронта, претрпео је многа гранатирања , готово да нема куће која није оштећена, а велика камена зграда железничке станице уништена је. Њене димензије сведоче о некадашњем значају који је имала. Након рата постојале су идеје да се макар део пруге обнови, али се даље од тога није отишло.

– Пре неколико година Марко Брадвица из Канаде дошао је са идејом о обнови пруге са старим „ћиром” у туристичке сврхе. Разговарао је са представницима власти у Требињу, Дубровнику, Херцег-Новом, свима се идеја допала , али се стало на томе. Формирали смо тада и Удружење железничара , покушали нешто да покренемо са мртве тачке али без новца нисмо могли ништа – присећа се Душан Колак.

Прошле године о градњи нове пруге која би имала пре свега привредно-економски значај и повезивала Никшић и Чапљину преко Требиња почело се говорити у круговима црногорске и БХ – власти. Потписани су и неки протоколарни документи од старне надлежних министарстава две државе, а према још прелиминарним плановима, градња нове пруге требало би да почне 2012. године. Наводи се и да су европске институције заинтересоване за финансирање потребних студија. На ове планове обични људи углавном гледају са неверицом, прибојавајући се да се ради о паролама корисним само за политичку промоцију. Мада, и сама идеја да би пруга поново могла да прође Херцеговином изазива осмех .

– То бих волео да доживим, а можда нећу јер ми је седамдесет осам година. То би био спас за овај крај – каже бивши возовођа.

 До даљњег, железничка станица на Хумупонекад послужи као добра природна кулисаза снимање филмских сценао ратним разарањима.