Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Станица заборављених возова

Станица заборављених возова
О месту које је врвело животом сведоче само остаци зграда и сећања мештана (Фото С. Пешут)

Требиње –Место Хум код Требиња у свим саобраћајним и железничким мапама бивше државе пре 35 година било је уписано великим словима. Било је то главно железничко чвориште где су се укрштали возови за Мостар, Дубровник, Зеленику, Никшић. Данас о значају места које је врвело животом сведоче само остаци зграда и сећања мештана.

Железничку пругу на овом подручју изградила је аустроугарска власт 1901. године. Донело је то сасвим нови начин живота у овај део Херцеговине.

– Та је пруга око себе током наредних седамдесет година стварала живот. Људи су се запошљавали, готово да није било куће у Требињској шуми из које неко није радио на железници. Око железничке станице Хум никла је цела варошица: биле су ту продавнице, месаре, пекаре, школа, пошта , станица полиције и неколико кафана. Хиљаде путника пролазиле су овуда . И тако све до 1976. године када је негде у Централном комитету донета одлука да се пруга укине јер није рентабилна. Од тада , слободно могу рећи, престаје живот у овом крају. Негодовање мештана у тадашњем систему није могло променити ништа – приповеда Душан Колак, мештанин Хума.

Са сетом о старој железници говори и седамдесетосмогодишњи Милан Јовановић , бивши кондуктер и возовођа, који је на прузи провео скоро цео радни век.

– У време док већина путева није била асфалтирана, сав теретнии путнички саобраћај одвијао се железницом. Само око железничке станице Хум живело је стотину људи. Ту би се истовремено затекло и по десет парних локомотива из различитих праваца. Након укидања пруге све нестаје. Покушала је тадашња власт да нас преквалификује, отворен је погон Индустрије алата у нашем месту, али то се није могло упоредити са ранијим временима. – прича стари железничар.

Коначно разарање и пад Хум доживљава у протеклом рату. Смештен уз саму линију фронта, претрпео је многа гранатирања , готово да нема куће која није оштећена, а велика камена зграда железничке станице уништена је. Њене димензије сведоче о некадашњем значају који је имала. Након рата постојале су идеје да се макар део пруге обнови, али се даље од тога није отишло.

– Пре неколико година Марко Брадвица из Канаде дошао је са идејом о обнови пруге са старим „ћиром” у туристичке сврхе. Разговарао је са представницима власти у Требињу, Дубровнику, Херцег-Новом, свима се идеја допала , али се стало на томе. Формирали смо тада и Удружење железничара , покушали нешто да покренемо са мртве тачке али без новца нисмо могли ништа – присећа се Душан Колак.

Прошле године о градњи нове пруге која би имала пре свега привредно-економски значај и повезивала Никшић и Чапљину преко Требиња почело се говорити у круговима црногорске и БХ – власти. Потписани су и неки протоколарни документи од старне надлежних министарстава две државе, а према још прелиминарним плановима, градња нове пруге требало би да почне 2012. године. Наводи се и да су европске институције заинтересоване за финансирање потребних студија. На ове планове обични људи углавном гледају са неверицом, прибојавајући се да се ради о паролама корисним само за политичку промоцију. Мада, и сама идеја да би пруга поново могла да прође Херцеговином изазива осмех .

– То бих волео да доживим, а можда нећу јер ми је седамдесет осам година. То би био спас за овај крај – каже бивши возовођа.

 До даљњег, железничка станица на Хумупонекад послужи као добра природна кулисаза снимање филмских сценао ратним разарањима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.