Stanica zaboravljenih vozova

Trebinje –Mesto Hum kod Trebinja u svim saobraćajnim i železničkim mapama bivše države pre 35 godina bilo je upisano velikim slovima. Bilo je to glavno železničko čvorište gde su se ukrštali vozovi za Mostar, Dubrovnik, Zeleniku, Nikšić. Danas o značaju mesta koje je vrvelo životom svedoče samo ostaci zgrada i sećanja meštana.

Železničku prugu na ovom području izgradila je austrougarska vlast 1901. godine. Donelo je to sasvim novi način života u ovaj deo Hercegovine.

– Ta je pruga oko sebe tokom narednih sedamdeset godina stvarala život. Ljudi su se zapošljavali, gotovo da nije bilo kuće u Trebinjskoj šumi iz koje neko nije radio na železnici. Oko železničke stanice Hum nikla je cela varošica: bile su tu prodavnice, mesare, pekare, škola, pošta , stanica policije i nekoliko kafana. Hiljade putnika prolazile su ovuda . I tako sve do 1976. godine kada je negde u Centralnom komitetu doneta odluka da se pruga ukine jer nije rentabilna. Od tada , slobodno mogu reći, prestaje život u ovom kraju. Negodovanje meštana u tadašnjem sistemu nije moglo promeniti ništa – pripoveda Dušan Kolak, meštanin Huma.

Sa setom o staroj železnici govori i sedamdesetosmogodišnji Milan Jovanović , bivši kondukter i vozovođa, koji je na pruzi proveo skoro ceo radni vek.

– U vreme dok većina puteva nije bila asfaltirana, sav teretnii putnički saobraćaj odvijao se železnicom. Samo oko železničke stanice Hum živelo je stotinu ljudi. Tu bi se istovremeno zateklo i po deset parnih lokomotiva iz različitih pravaca. Nakon ukidanja pruge sve nestaje. Pokušala je tadašnja vlast da nas prekvalifikuje, otvoren je pogon Industrije alata u našem mestu, ali to se nije moglo uporediti sa ranijim vremenima. – priča stari železničar.

Konačno razaranje i pad Hum doživljava u proteklom ratu. Smešten uz samu liniju fronta, pretrpeo je mnoga granatiranja , gotovo da nema kuće koja nije oštećena, a velika kamena zgrada železničke stanice uništena je. Njene dimenzije svedoče o nekadašnjem značaju koji je imala. Nakon rata postojale su ideje da se makar deo pruge obnovi, ali se dalje od toga nije otišlo.

– Pre nekoliko godina Marko Bradvica iz Kanade došao je sa idejom o obnovi pruge sa starim „ćirom” u turističke svrhe. Razgovarao je sa predstavnicima vlasti u Trebinju, Dubrovniku, Herceg-Novom, svima se ideja dopala , ali se stalo na tome. Formirali smo tada i Udruženje železničara , pokušali nešto da pokrenemo sa mrtve tačke ali bez novca nismo mogli ništa – priseća se Dušan Kolak.

Prošle godine o gradnji nove pruge koja bi imala pre svega privredno-ekonomski značaj i povezivala Nikšić i Čapljinu preko Trebinja počelo se govoriti u krugovima crnogorske i BH – vlasti. Potpisani su i neki protokolarni dokumenti od starne nadležnih ministarstava dve države, a prema još preliminarnim planovima, gradnja nove pruge trebalo bi da počne 2012. godine. Navodi se i da su evropske institucije zainteresovane za finansiranje potrebnih studija. Na ove planove obični ljudi uglavnom gledaju sa nevericom, pribojavajući se da se radi o parolama korisnim samo za političku promociju. Mada, i sama ideja da bi pruga ponovo mogla da prođe Hercegovinom izaziva osmeh .

– To bih voleo da doživim, a možda neću jer mi je sedamdeset osam godina. To bi bio spas za ovaj kraj – kaže bivši vozovođa.

 Do daljnjeg, železnička stanica na Humuponekad posluži kao dobra prirodna kulisaza snimanje filmskih scenao ratnim razaranjima.