Ципеле и за под казан

Горњи Милановац – У граду под Рудником постоје две званичне обућарске радње, а њихови власници су зашли у седму деценију живота. Она трећа, коју води Милорад Поњавић, за коју годину биће и једина у Горњем Милановцу.

– Јесте, обућарски занат је у изумирању, нико више не наручује да му се направе нове ципеле, али је сваким даном све више муштерија које доносе старе на поправку. На рафовима ми најмање двеста пари ципела, сандала, патика и чизама чека на иглу, шило и лепак. Чак сам морао да обучим супругу Снежану да ми помаже, само што смо ових дана у очекивању прве бебе, па сам јој дао поштеду. Својевремено, определио сам се за аутолимарски занат, али ме је мој зет, обућар, превео код себе, а кључни аргумент којим ме је убедио гласио је: варење и фарбање аутомобила је отрован посао, а муштерије су ти углавном мушкарци. Код обућара у 70 одсто случајева долази женски свет – прича нам тридесетогодишњи Милорад.

Дневно, вели, поправи од 30 до 50 пари ципела, а за такву продуктивност заслужна је обућарска „сингерица“ која замењује класично шило и иглу.

– Често ми жене са села, пијачним даном, оставе ципеле да окрпим, а кад наврате са пијаце, услугу плате сиром, кајмаком или јајима које нису успеле да продају – открива Милорад део свог пословања у натури.

А у рафовима има и ципела и чизама по које власник никада не дође. Према Милорадовој статистици, таквих је чак петина. После отприлике два месеца, „напуштену обућу” сели на таван своје куће, а кад тамо одлеже годину, однесе их произвођачима ракије, да ципелама подложе казане!