Cipele i za pod kazan

Gornji Milanovac – U gradu pod Rudnikom postoje dve zvanične obućarske radnje, a njihovi vlasnici su zašli u sedmu deceniju života. Ona treća, koju vodi Milorad Ponjavić, za koju godinu biće i jedina u Gornjem Milanovcu.

– Jeste, obućarski zanat je u izumiranju, niko više ne naručuje da mu se naprave nove cipele, ali je svakim danom sve više mušterija koje donose stare na popravku. Na rafovima mi najmanje dvesta pari cipela, sandala, patika i čizama čeka na iglu, šilo i lepak. Čak sam morao da obučim suprugu Snežanu da mi pomaže, samo što smo ovih dana u očekivanju prve bebe, pa sam joj dao poštedu. Svojevremeno, opredelio sam se za autolimarski zanat, ali me je moj zet, obućar, preveo kod sebe, a ključni argument kojim me je ubedio glasio je: varenje i farbanje automobila je otrovan posao, a mušterije su ti uglavnom muškarci. Kod obućara u 70 odsto slučajeva dolazi ženski svet – priča nam tridesetogodišnji Milorad.

Dnevno, veli, popravi od 30 do 50 pari cipela, a za takvu produktivnost zaslužna je obućarska „singerica“ koja zamenjuje klasično šilo i iglu.

– Često mi žene sa sela, pijačnim danom, ostave cipele da okrpim, a kad navrate sa pijace, uslugu plate sirom, kajmakom ili jajima koje nisu uspele da prodaju – otkriva Milorad deo svog poslovanja u naturi.

A u rafovima ima i cipela i čizama po koje vlasnik nikada ne dođe. Prema Miloradovoj statistici, takvih je čak petina. Posle otprilike dva meseca, „napuštenu obuću” seli na tavan svoje kuće, a kad tamo odleže godinu, odnese ih proizvođačima rakije, da cipelama podlože kazane!