„Шпицендебакл” Вебер пред тешким ребусом

Преговори о кључним позицијама европских институција почели су већ у недељу у поноћ, по изласку првих резултата, али су званичну форму дoбили синоћ на самиту чланица ЕУ. Поред пораста десничарских странака, ове европске изборе је обележио изборни успех малих странака Зелених и Либерала и прилични неуспех Манфреда Вебера. Вебера, који је важио за главног „шпиценкандидата”, сада су прозвали „шпицендебакл”.

Овакви резултати отварају могућност постизања различитих коалиција, али су ове две мале страначке групе постале кључне за обезбеђивање већине у Европском парламенту, самим тим и успостављање стратешког концепта ЕУ. Свесне измењене ситуације да ће после пет деценија владавине централно десне Европске народне партије (ЕНП) и социјалистичких левичара – сада имати могућност да „пресуде” у избору стварања већинске коалиције – лидери ове две групације су одмах у понедељак послали поруку Веберу.

Када их је немачки „шпиценкандидат” позвао у престижни бриселски ресторан на консултације, у коме је његов претходних Жанк-Клод Јункер формирао своју коалицију и добио место председника Европске комисије, Вебер је добио негативан одговор од социјалиста, либерала и зелених. Наводно му је стигла порука да они могу да уђу у консултације само као равноправни чланови.

Вебер се још током предизборне кампање суочио са чињеницом да је много снага које га не желе на том месту. Уместо њега, тврдило се да су бољи кандидати немачка канцеларка Ангела Меркел, главни европски преговарач Мишел Барније, па чак и неки други мање познати људи. По правилима, Вебер би сада морао да обезбеди магичну цифру од 376 посланика који га подржавају, уколико уопште дође до сагласности националних лидера да је он пожељан кандидат.

Истина, он има предност у односу на социјалисте у виду 35 посланика више, али социјалисти имају свог кандидата, досадашњег потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса, који није без изгледа за водеће место у ЕУ, упркос томе што су социјалисти признали пораз због лошег изборног резултата. Уколико би ЕНП опет покушала да „иде” у коалицију са социјалистима, владајућа коалиција је недостижна ако не укључи и 109 посланика либерала, искључујући Зелене.

У том случају опет има много проблема који укључују „проблематични” Фидес Виктора Орбана, који је под суспензијом у својој матичној групи (ЕНП) и који може да се „приволи” и другој групацији. Осим тога, ту су и британски посланици, њих 27, од којих је планирано да по изласку Велике Британије део буде „отписан”, а део расподељен по другим странкама. То је већ значајан проблем, јер ни један председник ЕК не би жело да његова судбина зависи од „дискутабилних” британских посланика.

Уколико би се овој тројној коалицији придружили и Зелени, коалиција би имала стабилну већину. Мада страначке групе ове године нису компактне, за разлику од избора када је Јункер као председник ЕК имао већинску подршку (изузев Орбана). Сада и у посланичким групама постоје различите претензије за „шпиценкандидата”. Што је за Вебера најгоре, међу Либералима, који су му неопходни за велику коалицију – много њих је против њега. Управо је то осовина сукоба француског председника Емануела Макрона и канцеларке Меркел. Макрон је већ најавио да има намеру да пресудно утиче на избор председника Европске комисије, јер су се лидери договорили да ове године, на основу европског Устава, имају право, да земље чланице одлучују о водећим местима ЕУ институција.

За разлику од правила која су важила на претходним изборима: да група која освоји већину у новом сазиву Европског парламента именује првог са своје листе за место председник Европске комисије – резултати ових избора фактички постају неважни за избор пет најважнијих људи који ће водити главне европске институције.

Према претходним најавама, од синоћњег самита председника и премијера земаља чланица ЕУ, укључујући и Терезу Меј, очекивана је узаврела атмосфера, јер две традиционално владајуће групе први пут не могу да формирају власт у ЕУ, одреде политички правац и заузму водећа места европских институција: поред шефа Европске комисије, потребно је одредити и наследнике председника Европског савета, високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност и председника Европске централне банке.