„Špicendebakl” Veber pred teškim rebusom

Pregovori o ključnim pozicijama evropskih institucija počeli su već u nedelju u ponoć, po izlasku prvih rezultata, ali su zvaničnu formu dobili sinoć na samitu članica EU. Pored porasta desničarskih stranaka, ove evropske izbore je obeležio izborni uspeh malih stranaka Zelenih i Liberala i prilični neuspeh Manfreda Vebera. Vebera, koji je važio za glavnog „špicenkandidata”, sada su prozvali „špicendebakl”.

Ovakvi rezultati otvaraju mogućnost postizanja različitih koalicija, ali su ove dve male stranačke grupe postale ključne za obezbeđivanje većine u Evropskom parlamentu, samim tim i uspostavljanje strateškog koncepta EU. Svesne izmenjene situacije da će posle pet decenija vladavine centralno desne Evropske narodne partije (ENP) i socijalističkih levičara – sada imati mogućnost da „presude” u izboru stvaranja većinske koalicije – lideri ove dve grupacije su odmah u ponedeljak poslali poruku Veberu.

Kada ih je nemački „špicenkandidat” pozvao u prestižni briselski restoran na konsultacije, u kome je njegov prethodnih Žank-Klod Junker formirao svoju koaliciju i dobio mesto predsednika Evropske komisije, Veber je dobio negativan odgovor od socijalista, liberala i zelenih. Navodno mu je stigla poruka da oni mogu da uđu u konsultacije samo kao ravnopravni članovi.

Veber se još tokom predizborne kampanje suočio sa činjenicom da je mnogo snaga koje ga ne žele na tom mestu. Umesto njega, tvrdilo se da su bolji kandidati nemačka kancelarka Angela Merkel, glavni evropski pregovarač Mišel Barnije, pa čak i neki drugi manje poznati ljudi. Po pravilima, Veber bi sada morao da obezbedi magičnu cifru od 376 poslanika koji ga podržavaju, ukoliko uopšte dođe do saglasnosti nacionalnih lidera da je on poželjan kandidat.

Istina, on ima prednost u odnosu na socijaliste u vidu 35 poslanika više, ali socijalisti imaju svog kandidata, dosadašnjeg potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, koji nije bez izgleda za vodeće mesto u EU, uprkos tome što su socijalisti priznali poraz zbog lošeg izbornog rezultata. Ukoliko bi ENP opet pokušala da „ide” u koaliciju sa socijalistima, vladajuća koalicija je nedostižna ako ne uključi i 109 poslanika liberala, isključujući Zelene.

U tom slučaju opet ima mnogo problema koji uključuju „problematični” Fides Viktora Orbana, koji je pod suspenzijom u svojoj matičnoj grupi (ENP) i koji može da se „privoli” i drugoj grupaciji. Osim toga, tu su i britanski poslanici, njih 27, od kojih je planirano da po izlasku Velike Britanije deo bude „otpisan”, a deo raspodeljen po drugim strankama. To je već značajan problem, jer ni jedan predsednik EK ne bi želo da njegova sudbina zavisi od „diskutabilnih” britanskih poslanika.

Ukoliko bi se ovoj trojnoj koaliciji pridružili i Zeleni, koalicija bi imala stabilnu većinu. Mada stranačke grupe ove godine nisu kompaktne, za razliku od izbora kada je Junker kao predsednik EK imao većinsku podršku (izuzev Orbana). Sada i u poslaničkim grupama postoje različite pretenzije za „špicenkandidata”. Što je za Vebera najgore, među Liberalima, koji su mu neophodni za veliku koaliciju – mnogo njih je protiv njega. Upravo je to osovina sukoba francuskog predsednika Emanuela Makrona i kancelarke Merkel. Makron je već najavio da ima nameru da presudno utiče na izbor predsednika Evropske komisije, jer su se lideri dogovorili da ove godine, na osnovu evropskog Ustava, imaju pravo, da zemlje članice odlučuju o vodećim mestima EU institucija.

Za razliku od pravila koja su važila na prethodnim izborima: da grupa koja osvoji većinu u novom sazivu Evropskog parlamenta imenuje prvog sa svoje liste za mesto predsednik Evropske komisije – rezultati ovih izbora faktički postaju nevažni za izbor pet najvažnijih ljudi koji će voditi glavne evropske institucije.

Prema prethodnim najavama, od sinoćnjeg samita predsednika i premijera zemalja članica EU, uključujući i Terezu Mej, očekivana je uzavrela atmosfera, jer dve tradicionalno vladajuće grupe prvi put ne mogu da formiraju vlast u EU, odrede politički pravac i zauzmu vodeća mesta evropskih institucija: pored šefa Evropske komisije, potrebno je odrediti i naslednike predsednika Evropskog saveta, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost i predsednika Evropske centralne banke.