Разум је реткост у космосу

Веома усавршени свемирски и земаљски телескопи малтене сваког дана сниме покоју планету око звезде која се не зове Сунце. Иако се испостави да их је много сличних Земљи, веома су мали изгледи да тамо далеко пребивају разумна створења.

У скорашњем чланку објављеном у познатом часопису „Астробиологија” професор Ендру Вотсон са Универзитета Ист Англија (Велика Британија), ослањајући се на математички образац, доказује да је развиће интелигентног живота исходиште малог броја испрекиданих корака.

И раније је еволуционо кретање коришћено у научним разматрањима, сада га дотични члан Краљевског друштва, ученик прослављеног Џејмса Лавлока који је смислио чувену претпоставку да је наша планета живи организам (хипотеза Гаја), види као ограничавајући чинилац. Настањивање Земље (и вероватно других животодавних светова) окончаће се с повећањем Сунчевог исијавања (блештавило). Као и већина звезда, с протицањем својег трајања у главном низу зрачење се појачава, отприлике, за 25 одсто у поређењу с временом настанка наше планете.

Независни кораци

За највише милијарду година просечна температура на Земљи порашће на 50 Целзијусових степени, претварајући је у неподесну за боравак.

Када се ограничени век опстајања живота укључи у претпоставку названу „корак по корак”, уочава се да су била нужна приближно четири главна еволуциона искорака да би се појавила разумна створења на нашој планети.

Ове степенице обухватају: настанак једноћелијских организама отприлике пола милијарде година после уобличења планете, вишећелијских милијарду или милијарду и по касније, ћелије усавршене за одређене задатке из којих су се обликовали сложени облици живота са одговарајућим органима милијарду година након тога и људски језик додатну милијарду година доцније.

Свака је у сагласју с кључним прелазима опаженим у археолошким налазима.

Ендру Вотсон процењује да је укупна вероватноћа да се разумни живот развије последица вероватноћа сваког од неопходних корака, и он у својем предвиђању додељује десет или мање постотака изгледима да се еволуциони кораци догоде у неком од раздобља (епохе). Испоставља се да је вероватноћа настанка разумног живота итекако скромна – нижа од 0,01 одсто у четири милијарде година. Чак и ако се зачне, потрајаће веома кратко у поређењу с дуговечношћу матичне планете. Из математичких прорачуна које је извео произилази да је сваки еволуциони корак независтан од осталих, што упућује на претпоставку да је сваки морао да се деси одвојено.

Недоказиво и доказиво

Поступак је намерно поједностављен да би се стекла приближна математичка представа збивања која се може накнадно рашчланити.

Угледни британски научник указује да су поједини судбоносни кораци можда неповратно променили биосферу (сав живи свет), узимајући за пример да су биљке фотосинтезом утицале на стварање ваздушног омотача с кисеоником, а то је нужан услов за развиће сложеног копненог живота.

Када се такав прелаз једном збио, сваки следећи еволуциони корак морао је да се одигра у присуству кисеоника ограничавајући повољне прилике за настанак живота без сагоравања овог гаса.

Из реченог проистиче да су веома ретке планете на којима су се развила сложена створења кадра да се запитају шта се дешава са еволуцијом и да на то потраже одговор. Могу ли удаљене напредне цивилизације да надживе појачано исијавање (блештавило) своје звезда?

Ендру Вотсон сматра да је такав исход могућ: математички образац који је он осмислио предсказује да ће таква бића учинити све да у космосу пронађу ново станиште за властити опстанак.

Несвакидашње промишљање није, свакако, прошло без опаски. Цењени астробиолог Сет Шестак из СЕТИ института (Потрага за ванземаљским цивилизацијама) наглашава да ми збиља знамо само за један облик разумног живота. А то значи да нисмо у стању да на темељу те чињенице просудимо колика је вероватноћа да он постоји на другим планетама, ако нисмо потпуно уверени да разумемо све битне еволуционе процесе.

Човечанство се суочава с два опречна гледишта: Ендру Вотсон тврди да је разуман живот ужасавајуће ретка појава, и нема начина да се то поткрепи; насупрот томе чује се да је наша галаксија космичко станиште многих разумних створења, а то је подложно доказивању.