Петица из хуманости ђацима ОШ „Дринка Павловић”

Градиво на коме су четвртаци ОШ „Дринка Павловић” матурирали племенитост није било лако. Деца која су јуче у дворишту ове школе одржала завршну приредбу, уз знање да читају, пишу и рачунају, у више разреде понеће и чисту петицу из хуманости. Своју доброту показали су у, за њихову другарицу Атину, најтежим данима – покренувши хуманитарну акцију како би помогли њеном млађем брату, двогодишњем Андреју Марковићу.

Претходне недеље они су за малог Акија, који болује од малигне сколиозе, певали, играли, тренирали, сликали селфије, приправљали рукотворине за продајни базар... За двогодишњег дечака коме је на свака два, три месеца потребан медицински третман у Турској, они су својим активностима скупили значајна средства.

Како објашњава учитељ Иван Пауновић, који је и покренуо акцију, сви они моле се да до Акијеве операције дође што касније. Закривљеност његовог кичменог стуба сада је око 71 одсто и ако би се то наставило, захват уградње растућих шипки би било потребно направити одмах. Лекари се, међутим, труде да до тога још не дође.

– Аки је сада код куће. Добро је, али је то само тренутно. Желимо да му стално буде добро. Јутрос је са мамом и татом долазио да се захвали мојим другарима, али се расплакао јер су сви желели да му приђу. И моји родитељи су срећни што мој разред помаже, а ја сам се обрадовала и некако сам схватила да баш имам добре другове и другарице и да од њих имам праву подршку у свему – каже десетогодишња Атина, Андрејева сестра.

Она је, објашњава учитељ, средње дете у породици, док је Аки најмлађи. И старија сестра похађала је „Дринку”. Чим су, прича Пауновић, сазнали да брат ове девојчице има здравствених проблема и да му је потребно лечење у иностранству, ђаци су одлучили да помогну.

– Имали смо „Пролећне радости” на којима је био организован базар рукотворина деце, али се ту није стало. Деца су „повукла” акцију, па смо тако правили „Доручак за Акија”, „Покрени се за Акија”, „Тренирамо за Акија”... активности у дворишту школе на којима смо покушали да дете подржимо. Деца су нам одржала лекцију о хуманости и доброти, а укључили су се и њихови родитељи, бака, тетке и други суграђани – објашњава учитељ Пауновић.

За ове хумане четвртаке, питање да ли ће помоћи није се постављало ни једног тренутка, већ су одмах почели да размишљају како помоћи.  У свим хуманитарним активностима здушно су учествовали, како би помогли другарици и њеном маленом бати. На овај начин, иако још увек мали, завредили су велико поштовање и оних старијих – својих родитеља.

– Сви желимо да се Акију пружи могућност за један нормалан живот. Показали смо да треба да будемо сложни, јединствени, и истрајни и да верујемо да су живот и лепа и племенита дела. За ово време они су научили да треба живети кроз љубав, као и да је човек оно што даје, али и да је то што даје једино што је заправо његово – објашњава Далиборка Недељковић, мајка чије дете похађа четврти разред.

Александра Вранешевић, такође мама, истиче заслуге учитеља Пауновића који је „мобилисао” децу.

– Није школа научити само математику и српски. Важно је научити да будемо добри људи, што је њима, својим примером показао и учитељ Иван – каже Вранешевић.