Братство по таленту

Светска штампа је препуна стубаца о документарном филму „Марадона” Емира Кустурице, који је премијерно приказан на 61. Канском фестивалу. Критичари су подељени, неки хвале филм и Кустуричино виђење живота иконе фудбала прошлог века, Дијега Арманде Марадоне, а неки га оштро критикују.

„Нико не може да оптужи Кустурицу у покушају да буде објективан”, пише Сукдев Санду, новинар британског „Телеграфа”. Санду хвали то што је Кустурица аргентинску фудбалску легенду описао као „Sex Pistolsа” фудбала и истиче секвенцу у којој се песма „God Save the Queen” чује док се приказује чувени Марадонин погодак против Енглеске на Светском првенству у фудбалу 1986. године. Санду одмерено хвали филм, акритикује политичке ставове изнете у филму: „Марадона каже да не би погинуо за Кастра, а Буша описује као ’комад људског ђубрета’”, и закључује: „Кустурица је Марадону приказао као свог брата по таленту, генијално биће у својој молитви”.

„Идеја Кустурице да сними документарац о аргентинском асу може се учинити као незанимљива утакмица, али филм је изненађујуће добар”, пише Лесли Фелперин, новинар престижног магазина „Верајати”, који Кустуричин филм упоређује са документарцем „Тајсон” Џејмса Тобака и предвиђа да ће бити радо гледан широм Јужне Америке.

„Као и Тајсон, и Марадона је поникао у предграђу, буквално, у блату. Он није одбацио свој таленат, схватио га је као ’божји дар’ и радио на себи. После успеха, као и челични Тајсон, препустио се наркотицима и разарању талента.” Новинар „Верајатија” критикује филм о Тајсону и описује га као „класичан телевизијски интервју”, док Кустуричин филм истиче као пример документарца у којем камера одлично прати јунака, па чак актер и редитељ играју фудбал.

„Кустурица се осећа као папарацо када свом саговорнику поставља питања која и он не воли”, тврди Фелперин и хвали редитељски избор архивских материјала као „веродостојне доживљаје врхунаца Марадонине каријере”, а критикује Кустуричину нарацију карактеришући је „на тренутке иритантном”.

„Идеја аутора јестеда се Марадона прокламује за новог Че Гевару који се заједно са Кустурицом бори против неолиберализма, империјализма и Џорџа Буша”, пише Џејмс Кристофер, извештач магазина „Тајмс”из Кана. Кристофер самоуверено коментарише: „Без обзира колико били ноншалантни, не можете се крити иза некога коме се диве многе нације.”

„У редитељевим очима, Марадона је непогрешив и он је, заправо, живи Бог”, пише Калем Афтаб, извештач листа „Индепендент”. Он истиче да је зачуђујуће како се Кустурица осећа „накићено” у присуству Марадоне, да га „уздиже у звезде и да је као документариста погрешио јер је одабрао да сними филм о особи коју види као идола”. Извештач „Индепендента” критикује коришћење снимка победе Аргентине над Енглеском „као тријумфа над империјализмоми сликање антиимперијалистичког самитау Мардел Плату 2005. године и прокламовањајединства и будућности латиноамеричких земаља”. Афтаб критикује анимирану секвенцу у којој Марадона на фудбалском терену надиграва британске и америчке политичаре: Маргарет Тачер, Принца Чарлса, Елизабету II, Тонија Блера, Роналда Регана и Џорџа Буша.