Монополи, гориво и суша поскупљују храну

Прија нам кад нам ближе и даље комшије завиде на здравој и јефтиној храни. Али, подаци званичне статистике говоре да храна у Србији, у поређењу са ценовницима у другим земљама, није јефтинија, иако је можда још бољег квалитета и здравија. Домаћице се већ поодавно жале да за куповину свакодневних потрепштина треба понети све више пара. Недавно им је заправо дао лично гувернер Народне банке Радован Јелашић. Јавно је саопштио да је српска храна најскупља у региону.

Гувернер није уважио вајкања произвођача да је храна све скупља због вртоглавог раста цена нафте и прошлогодишње заиста катастрофалне суше. „Нафта поскупљује и другима, а суша није заобишла ни наше комшије”, подсећао их је Јелашић.

Економисти су више пута указивали да ће нам монополи доћи главе. Управо због мањка конкуренције, а у појединим градовима и неограниченом царевању монопола, све плаћамо скупље него становници вишеструко богатијих земаља. Тамо где има више мегамаркета, све је јефтиније. У њима је и зелениш јефтинији него на пијацама.

Према подацима Републичког завода за статистику, цене основних животних намирница између поршлогодишњег и прошлог априла ове године скочиле су за чак 28,6 одсто. Само за прва три месеца 2008. Тако су произвођачи и трговци купцу просечне корпе са основним потрепштинама у априлу ове године избили из џепа око две хиљаде динара више него у истом месецу лане.

И док смо претходних месеци чекали јефтино уље(као да га трошимо литар на дан) цене других намирница су скочиле у више наврата. У априлу, у поређењу са мартом, највише су поскупели пољопривредни производи, воће и поврће, јаја и риба – и то за 4,3 одсто. Неко ће овај раст правдати уобичајеним сезонским скоком цена зелениша, али у априлу су за 3,4 процента поскупели и индустријско-прехрамбени производи. Кланичари су у последњем тромесечју чак два пута кориговали ценовнике, па је килограм свињског бута достигао невероватних 500 динара, иако је у јануару коштао 314 динара. У Војводини је месо јефтиније – килограм може да се пазари и за 370 динара, али становници главног и градова у централној Србији купују најскупље месо у последњих неколико година. Слично је и са јунећом шницлом, која је у просеку скупља за око 15 одсто, па сада стаје око 450 динара.

Са поскупљењем основних намирница у корпи су „квасали” и други производи. Са брашном, које је око новогодишњих празника коштало од 25 до 35 динара, а данас достиже и 60 динара за килограм, отишле су нагоре и тестенине, за 15 процената, пецива, кондиторски производи и хлеб. Тако векна у мањим радњама не може да се нађе испод 40 динара, мада је хлеб скупљи у Босни и Словенији.

Уочи избора добили смо јефтиније уље по препорученој цени од 95 динара, али купци у унутрашњости , где нема великих трговаца, о њему могу само да сањају, јер литар зејтина плаћају од 130 до 160 динара.

Зашто поскупљења хране у Србији теже погађају породице са просечним примањима него исте у у Словенији или Хрватској, на пример?

Економисти кажу да раст цена хране више угрожава просечна домаћинства у сиромашнијим земљама, на шта у последње време указују и званичници „надлежних” организација Уједињених нација. Наиме, у Србији просечно стојећа домаћинства за храну издвајају између 38 и 40 одсто месечних прихода. Поређења ради, просечна нето плата исплаћена у априлу била је 32.562 динара, дакле око 400 евра, у Хрватској премашује 600, а у Словенији 850 евра.

Истини за вољу, није Србија шампион у ценама свих намирница. Пазаримо јефтиније краткотрајно млеко него Словенци и Босанци, али је зато наше дуготрајно млеко најскупље него у комшилуку– у последњих годину дана поскупело је за 37 одсто. Јаја су нешто повољнија, али је брашно убедљиво најскупље. И са рекордним поскупљењем, месо је, показује наше истраживање, ипак јефтиније него у суседним земљама. 

Према речима др Владане Хамовић, помоћника директора Института за економику пољопривреде, потрошачи у Србији и даље са грчем у стомаку иду у куповину.

– Не волим да говорим о стандарду, јер код нас та реч не значи исто што и у развијеним земљама. Она у Србији подразумева преживљавање, а код њих живот– осим хране и рачуна, значи и путовања, издатке за забаву и културу, а о обући и одећи да и не говоримо. Не купујемо кавијар и шампањац, него најосновније артикле. Ако купимо више меса, са оваквим платама сигурно ћемо закинути на воћу и поврћу – каже Хамовић.

Хамовићева критикује и низ мера којима је влада покушала да смањи поскупљење цена основних животних намирница. Од привремене забране извоза пшенице до одобравања интервентног увоза уља, до позивања произвођача и трговаца на разговоре са министрима... Све су то биле, каже, мере кратког даха, док пољопривреда захтева решења на дуге стазе.

Ако је за утеху, сваки десети Словенац није у могућности да сваког дана има оброк са месом или рибом. Пет одсто има парада купи ауто, али нема за свакодневни оброк са месом. Ништа боље не пролазе ни Аустријанци, али најгоре се у Европској унији ипак хране Словаци, јер скоро половина нема свакодневно парче меса у тањиру.