Истраживачима осигурана плата

Закон о науци и истраживачима, који је током јавне расправе подигао прашину јер је део стручњака сматрао да ће око 1.700 истраживача ангажованих на факултетима и у иновационим центрима остати без посла, пре неколико дана је усвојила влада а крајем месеца очекује се да ће то исто учинити и народни посланици. Страх је изазвала главна новина закона – укидање пројектног финансирања. Иако је овај модел финансирања, који је подразумевао да се плате и опрема истраживача обезбеђују из државне касе, критикован јер није служио сврси већ да се претворио у социјалну категорију, тада је дочекан на нож. Део научне јавности посумњао је да ће његово укидање послужити као елегантан начину за отпуштање одређеног броја истраживача.

Да ли је Србија на путу да добије закон који ће након 15 година да уведе ред у науку или је тај правни акт пречица да истраживачи добију отказ?

Државни секретар за науку у Министарству просвете проф. др Владимир Поповић за „Политику” тврди да ће истраживачи кроз нови, институционални начин финансирања бити у бољој позицији. Неке од њих ће факултети и иновациони центри ангажовати у настави, али ће сви они који су на докторским студијама плату добијати од министарства, и то у институцији у којој су и сада. То важи и за истраживаче у научним звањима на факултетима и иновационим центрима.

– Истраживачи су до сада били незаштићени, нису имали сигурна примања. Овај закон им обезбеђује сигурност. Они истраживачи који су на докторским студијама добијаће месечну надокнаду преко ресорног министарства, што је за неке од њих од пет до седам година, а са друге стране моћи ће код Фонда за науку да конкуришу и са својим пројектима остваре додатан приход – појашњава за „Политику” проф. др Владимир Поповић и додаје да још није познато колико ће износити плата истраживача јер тек предстоји израда платних разреда и каталога радних места.

На овај начин, али и оснивањем фонда за науку и законом који регулише функционисање ове установе, стављена је тачка на готово стопостотно сигуран пролаз на конкурсима за научноистраживачке пројекте, чиме се није много марило ни за њихов квалитет ни оправданост. Писци закона се надају да конкурси министарства више неће бити начин за преживљавање истраживача, већ место где ће пролазити они најбољи.

– Пројекти више неће бити социјална категорија, па ће и стопа планова који ће добијати новац за реализацију бити далеко мања, али ће зато они који добију пројекат имати озбиљне материјалне трошкове за истраживање. Тренутно је таква ситуација да готово сви предложени планови добијају новац јер је то начин да истраживач добије плату. Такође, мали број пројеката је био у интересу државе. Са овим изменама које доноси закон неће пролазити сви већ само најбољи, расписиваћемо конкурсе на којима ће пројекти морати да одговоре на задату тему, па ће захтевати и партнерства са другим министарствима попут одбране, енергетике, али биће и оних који ће давати слободу научног истраживања – појашњава проф. др Владимир Поповић.

Неки планови ће новац добијати из буџета, док је идеја да неке делом подржи и приватан сектор. Упитан колико је извесно да ће приватници желети да финансирају истраживачке пројекте, Поповић одговара да не очекује да ће се то десити у области друштвено-хуманистичких наука, али да и те како очекује сарадњу у технолошком развоју.

– Велика предузећа прво су се одрицала развојног сектора, а мала и средња никада их нису ни имала. У Фонду за иновациону делатност већ имамо пројекте у којима приватни сектор даје 30 процената од вредности плана и то нам је добар показатељ да је исто могуће и у Фонду за науку. То је препознала и Светска банка, која нам је постала партнер на овом путу, па је оснивање фонда за науку кредитирала са 42 милиона евра, а кроз ИПА фондове очекујемо да бесповратно добијемо 30 милиона евра. Без додатних средстава нема реформи – каже проф. др Владимир Поповић и додаје да је у периоду од 2015. до 2019. године фонд за научноистраживачку делатност повећан за скоро 36 одсто. Гледано статистички, у Србији је за око 12.000 истраживача у буџету издвојено око 19 милијарди динара, што је око пет милијарди више него пре четири године.

Кон­курс за на­уч­ни­ке по­врат­ни­ке стал­но отво­рен 

Про­шле го­ди­не у Ср­би­ју се вра­ти­ло 38 на­уч­ни­ка, а кон­курс Ми­ни­стар­ства про­све­те за оне ко­ји же­ле да се вра­те у до­мо­ви­ну и до­при­не­су на­уч­ној обла­сти је стал­но отво­рен. 

– Жи­вот на­уч­ни­ка ис­тра­жи­ва­ча на за­па­ду је углав­ном су­ров. На ста­бил­на фи­нан­си­ра­ња мо­гу да ра­чу­на­ју са­мо док им тра­је про­је­кат, а ако се не сна­ђу на­кон то­га ни­ко не ма­ри. Део њих се вра­ћа из тог раз­ло­га, али мо­рам да на­по­ме­нем да је реч о озбиљ­ним на­уч­ни­ци­ма ко­ји су док­то­ри­ра­ли на пре­сти­жним фа­кул­те­ти­ма, а део про­сто же­ли да бу­де бли­же по­ро­ди­ци – об­ја­шња­ва проф. др Вла­ди­мир По­по­вић.