Два аршина

После пуних седам година НАТО ће Србији дати податке где је све тачно за време агресије на Југославију бацао касетну муницију. То исто је за подручје Космета НАТО обезбедио још 1999. године одмах после Кумановског војно-техничког споразума, када је локалним властима, Међународном црвеном крсту, невладиним организацијама и припадницима УН, који су сви тада ушли на простор јужне српске покрајине, дато обиље података о броју и врстама касетне муниције која је бачена на простор Космета. Подаци су дати и организацијама које су се на Космету бавиле разминирањем тако да је тамо главнина неексплодираних убојних средстава уклоњена за три године.

Космет је добио од Запада више од 90 милиона америчких долара за акције чишћења простора, остала Србија око 6,3 милиона долара. До данас, на простору уже Србије очишћено је око 2,5 километара квадратних од касетне муниције и осталих неексплодираних убојних средстава, а још око 3,5 квадратних километара површине је делимично очишћено. На Космету је до прошле године од неексплодираних убојних направа очишћено 45 квадратних километара површине.

Зашто толика диспропорција у донацијама Запада кад је реч о уклањању мина са простора Космета и централне Србије? Је ли то техничко питање последица чињенице да је подручје Космета бомбардовано убитачније од остатка земље, или у свему томе постоји и политички аспект? Да ли је реч само о страховању НАТО-а за безбедност кретања његових припадника на Космету, за чланове разних међународних организација?

На територију некадашње СР Југославије авијација НАТО је 1999. година бацала касетне бомбе које су расејале око 347.000 убојитих пројектила. Према до сада расположивим подацима, на шест локација у централној Србији (Копаоник, Куршумлија, Сјеница, Ниш, Владимировци и Краљево) још је око 23 квадратна километра терена под касетном муницијом. Реч је о британским и америчким бомбама типа БЛ-755, БЛУ-97 и Мк-118, које су бацали холандски, британски и амерички авиони. У Србији је од касетне муниције погинуло три пута више цивила него припадника оружаних снага. Према Женевским конвенцијама, употреба касетне муниције је забрањена у случајевима када би под удар дејстава те муниције могли да дођу и цивили. Од заостале касетне муниције највише страдају деца, у ужој Србији од 1999. до данас троје деце је погинуло, а шесторо рањено.

Војска Југославије дала је НАТО-у, после Кумановског споразума, све мапе минираног терена на Космету, на којима је било обележено шта су припадници наше војске претходно били минирали. Мапе су предате ради безбедности и припадника НАТО-а, али и осталих људи на Космету. Сада, после седам година, произилази да људски живот на Космету и људски живот у ужој Србији имају различиту цену. Барем према аршину ажурирања података и на нивоу живота. О политичким спекулацијама да и не говоримо...