Dva aršina

Posle punih sedam godina NATO će Srbiji dati podatke gde je sve tačno za vreme agresije na Jugoslaviju bacao kasetnu municiju. To isto je za područje Kosmeta NATO obezbedio još 1999. godine odmah posle Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma, kada je lokalnim vlastima, Međunarodnom crvenom krstu, nevladinim organizacijama i pripadnicima UN, koji su svi tada ušli na prostor južne srpske pokrajine, dato obilje podataka o broju i vrstama kasetne municije koja je bačena na prostor Kosmeta. Podaci su dati i organizacijama koje su se na Kosmetu bavile razminiranjem tako da je tamo glavnina neeksplodiranih ubojnih sredstava uklonjena za tri godine.

Kosmet je dobio od Zapada više od 90 miliona američkih dolara za akcije čišćenja prostora, ostala Srbija oko 6,3 miliona dolara. Do danas, na prostoru uže Srbije očišćeno je oko 2,5 kilometara kvadratnih od kasetne municije i ostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava, a još oko 3,5 kvadratnih kilometara površine je delimično očišćeno. Na Kosmetu je do prošle godine od neeksplodiranih ubojnih naprava očišćeno 45 kvadratnih kilometara površine.

Zašto tolika disproporcija u donacijama Zapada kad je reč o uklanjanju mina sa prostora Kosmeta i centralne Srbije? Je li to tehničko pitanje posledica činjenice da je područje Kosmeta bombardovano ubitačnije od ostatka zemlje, ili u svemu tome postoji i politički aspekt? Da li je reč samo o strahovanju NATO-a za bezbednost kretanja njegovih pripadnika na Kosmetu, za članove raznih međunarodnih organizacija?

Na teritoriju nekadašnje SR Jugoslavije avijacija NATO je 1999. godina bacala kasetne bombe koje su rasejale oko 347.000 ubojitih projektila. Prema do sada raspoloživim podacima, na šest lokacija u centralnoj Srbiji (Kopaonik, Kuršumlija, Sjenica, Niš, Vladimirovci i Kraljevo) još je oko 23 kvadratna kilometra terena pod kasetnom municijom. Reč je o britanskim i američkim bombama tipa BL-755, BLU-97 i Mk-118, koje su bacali holandski, britanski i američki avioni. U Srbiji je od kasetne municije poginulo tri puta više civila nego pripadnika oružanih snaga. Prema Ženevskim konvencijama, upotreba kasetne municije je zabranjena u slučajevima kada bi pod udar dejstava te municije mogli da dođu i civili. Od zaostale kasetne municije najviše stradaju deca, u užoj Srbiji od 1999. do danas troje dece je poginulo, a šestoro ranjeno.

Vojska Jugoslavije dala je NATO-u, posle Kumanovskog sporazuma, sve mape miniranog terena na Kosmetu, na kojima je bilo obeleženo šta su pripadnici naše vojske prethodno bili minirali. Mape su predate radi bezbednosti i pripadnika NATO-a, ali i ostalih ljudi na Kosmetu. Sada, posle sedam godina, proizilazi da ljudski život na Kosmetu i ljudski život u užoj Srbiji imaju različitu cenu. Barem prema aršinu ažuriranja podataka i na nivou života. O političkim spekulacijama da i ne govorimo...