Амерички кључ за косовску браву

Западу је потребан уважен високи дипломата који би водио „дипломатију посредовања” у преговорима Приштине и Београда, попут Ричарда Холбрука који је имао значајну улогу у Дејтонском споразуму. Ову поруку упутио је некадашњи командант оружаних снага САД у Европи Бен Хоџиз, предлажући „нови приступ”, који подразумева главну улогу САД у преговорима и посвећеност по угледу управо на Дејтон. Хоџиз је, као учесник „Београдске НАТО недеље”, коју је организовао Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС), сумирао закључке овог скупа. Американац је из Београда отишао забринут, али оптимистичан, сматрајући да би САД у сарадњи са ЕУ и НАТО требало да преузму иницијативу да би се дошло до консензуса.

Навео је и да би Србија могла да постане стабилизујући фактор на Балкану, а не „сателитска држава везана за Кремљ”. Осврнуо се и на Балкански самит у Берлину наводећи да није имао успеха, али да је српска делегација показала зрелост и да постоји нада за сусрет у Паризу. Хоџиз сматра и да НАТО мисија коју врши Кфор мора да буде сачувана, као и да би западне силе требало да прихвате „утакмицу”, јер уколико настане вакуум, како је навео, нема сумње да ће га Руси и Кинези искористити. Приликом боравка у Београду Бен Хоџиз се састао и са председником Александром Вучићем.

Као знак слабости саме ЕУ у покушају да поново покрене разговор Београда и Приштине могло би да се тумачи и одбијање премијера привремених покрајинских институција Рамуша Харадинаја да укине таксе на робу из централне Србије. Немачка канцеларка Ангела Меркел прошле недеље се у Берлину састала са Харадинајем, али није постигнут помак, што доводи у питање и предстојећи скуп регионалних лидера у Паризу 1. јула. Србија би излаз из дипломатског ћорсокака можда требало да тражи у директним разговорима са Вашингтоном и тако учврсти своје позиције у САД, будући да већ има подршку Москве и Пекинга када је реч о КиМ.

У том кључу може се читати и јучерашња изјава амбасадора САД Кајла Скота, који сматра да „статус кво” на Балкану није одржив и поручује да „сви губе због застоја у преговорима”. „Они који верују да ће доћи бољи услови у којима ће испреговарати повољнији споразум морају знати да бољег тренутка од овог нема”, написао је амерички амбасадор на „Твитеру”.

Да садашња америчка администрација тражи да Београд и Приштина постигну договор показала су и писма која је 14. децембра прошле године председник САД Доналд Трамп упутио председнику Србије Александру Вучићу и Хашиму Тачију, чиме је најавио преузимање кључне улогу у решењу косовског проблема од ЕУ. Трамп је – као и Скот јуче – позвао на постизање споразума, јер је сада јединствена прилика за то. Стручњаци сматрају да иза нове америчке стратегије за Косово стоје његов саветник за националну безбедност Џон Болтон и државни секретар Мајкл Помпео. Трамп је у писму навео да је Вашингтон спреман да пружи помоћ за договор који би уважавао интересе Косова и Србије и понудио подршку, уз сугестију да би у Белој кући могао да буде прослављен историјски споразум.

Председник Вучић је оценио да писмо првог човека САД показује заинтересованост Америке да се дође до решења, а прошле недеље је и упутио своје писмо америчком лидеру, у коме је навео да жели да се односи Србије и САД врате на ниво истинског партнерства, какви су били и какви треба да буду. Указао је и да охрабрује чињеница да Трамп посвећује пажњу збивањима на Балкану и да је неколико пута истакао спремност да помогне у дијалогу Београда и Приштине у решавању вековног проблема Косова. Уз позив Трампу да посети Београд, Вучић је написао да зна да САД имају посебан однос према КиМ, сматрајући га за независну државу, коју су увек подржавали и помагали, посебно кроз деловање администрације бившег председника Била Клинтона, али да верује да би Трамп водио другачију политику.

Дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” каже да би вешт потез био да Београд разговара директно са Трамповом администрацијом, која има разумевања за ставове Србије и конструктиван приступ. „То би био користан и веома мудар дипломатски потез. Али о овој теми не треба сепаратно разговарати само с Вашингтоном, него имати у виду и друге велике силе које су сталне чланице СБ УН, као што су Пекинг и Москва. Мислим да је паметно држати да је основа за разговор чињеница да је КиМ протекторат УН и у надлежности СБ”, каже Миливојевић.

Вучићев позив Доналду Трампу да посети Србију амерички републикански сенатор Рон Џонсон већ је пренео Помпеу, а пренеће му, каже, и лично када га буде видео. А Хашим Тачи сматра да предстојећи самит у Паризу почетком јула треба да отвори пут за постизање споразума између Београда и Приштине. Напомиње да се споразум не може постићи без снажне подршке САД. „Самит о Балкану у Берлину крајем априла није донео ништа конкретно. Није било координације са САД. Надам се да ће на самиту у Паризу почетком јула ствари бити другачије и да ће постојати пуна координација између Париза и Вашингтона”, рекао је Тачи за француски „Експрес”.Антрфиле

Бибер: И Русија би тражила да се укључи

Излаз из косовског проблема је у споразуму који ће Србима гарантовати много више права и максималну заштиту њиховог идентитета, споменика и верских објеката, а Београду и Приштини европску перспективу, изјавио је професор Николаос Цифакис са Универзитета Пелопонез, пред почетак конференције „Глобални актери на западном Балкану”. На истом догађају професор Флоријан Бибер са Универзитета у Грацу истакао је да је „питање да ли је ЕУ у стању да врати процес на свој пут. „ЕУ је изгубила контролу над процесом. Потребан је нови приступ и нова идеја”, казао је Бибер. „Тешко је стићи до резултата само уз помоћ ЕУ. У процес морају бити укључене земље чланице ЕУ, и САД неформално, јер би формално и друге земље тражиле место за столом, попут Русије”, казао је Бибер.