Američki ključ za kosovsku bravu

Zapadu je potreban uvažen visoki diplomata koji bi vodio „diplomatiju posredovanja” u pregovorima Prištine i Beograda, poput Ričarda Holbruka koji je imao značajnu ulogu u Dejtonskom sporazumu. Ovu poruku uputio je nekadašnji komandant oružanih snaga SAD u Evropi Ben Hodžiz, predlažući „novi pristup”, koji podrazumeva glavnu ulogu SAD u pregovorima i posvećenost po ugledu upravo na Dejton. Hodžiz je, kao učesnik „Beogradske NATO nedelje”, koju je organizovao Centar za evroatlantske studije (CEAS), sumirao zaključke ovog skupa. Amerikanac je iz Beograda otišao zabrinut, ali optimističan, smatrajući da bi SAD u saradnji sa EU i NATO trebalo da preuzmu inicijativu da bi se došlo do konsenzusa.

Naveo je i da bi Srbija mogla da postane stabilizujući faktor na Balkanu, a ne „satelitska država vezana za Kremlj”. Osvrnuo se i na Balkanski samit u Berlinu navodeći da nije imao uspeha, ali da je srpska delegacija pokazala zrelost i da postoji nada za susret u Parizu. Hodžiz smatra i da NATO misija koju vrši Kfor mora da bude sačuvana, kao i da bi zapadne sile trebalo da prihvate „utakmicu”, jer ukoliko nastane vakuum, kako je naveo, nema sumnje da će ga Rusi i Kinezi iskoristiti. Prilikom boravka u Beogradu Ben Hodžiz se sastao i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Kao znak slabosti same EU u pokušaju da ponovo pokrene razgovor Beograda i Prištine moglo bi da se tumači i odbijanje premijera privremenih pokrajinskih institucija Ramuša Haradinaja da ukine takse na robu iz centralne Srbije. Nemačka kancelarka Angela Merkel prošle nedelje se u Berlinu sastala sa Haradinajem, ali nije postignut pomak, što dovodi u pitanje i predstojeći skup regionalnih lidera u Parizu 1. jula. Srbija bi izlaz iz diplomatskog ćorsokaka možda trebalo da traži u direktnim razgovorima sa Vašingtonom i tako učvrsti svoje pozicije u SAD, budući da već ima podršku Moskve i Pekinga kada je reč o KiM.

U tom ključu može se čitati i jučerašnja izjava ambasadora SAD Kajla Skota, koji smatra da „status kvo” na Balkanu nije održiv i poručuje da „svi gube zbog zastoja u pregovorima”. „Oni koji veruju da će doći bolji uslovi u kojima će ispregovarati povoljniji sporazum moraju znati da boljeg trenutka od ovog nema”, napisao je američki ambasador na „Tviteru”.

Da sadašnja američka administracija traži da Beograd i Priština postignu dogovor pokazala su i pisma koja je 14. decembra prošle godine predsednik SAD Donald Tramp uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju, čime je najavio preuzimanje ključne ulogu u rešenju kosovskog problema od EU. Tramp je – kao i Skot juče – pozvao na postizanje sporazuma, jer je sada jedinstvena prilika za to. Stručnjaci smatraju da iza nove američke strategije za Kosovo stoje njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i državni sekretar Majkl Pompeo. Tramp je u pismu naveo da je Vašington spreman da pruži pomoć za dogovor koji bi uvažavao interese Kosova i Srbije i ponudio podršku, uz sugestiju da bi u Beloj kući mogao da bude proslavljen istorijski sporazum.

Predsednik Vučić je ocenio da pismo prvog čoveka SAD pokazuje zainteresovanost Amerike da se dođe do rešenja, a prošle nedelje je i uputio svoje pismo američkom lideru, u kome je naveo da želi da se odnosi Srbije i SAD vrate na nivo istinskog partnerstva, kakvi su bili i kakvi treba da budu. Ukazao je i da ohrabruje činjenica da Tramp posvećuje pažnju zbivanjima na Balkanu i da je nekoliko puta istakao spremnost da pomogne u dijalogu Beograda i Prištine u rešavanju vekovnog problema Kosova. Uz poziv Trampu da poseti Beograd, Vučić je napisao da zna da SAD imaju poseban odnos prema KiM, smatrajući ga za nezavisnu državu, koju su uvek podržavali i pomagali, posebno kroz delovanje administracije bivšeg predsednika Bila Klintona, ali da veruje da bi Tramp vodio drugačiju politiku.

Diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” kaže da bi vešt potez bio da Beograd razgovara direktno sa Trampovom administracijom, koja ima razumevanja za stavove Srbije i konstruktivan pristup. „To bi bio koristan i veoma mudar diplomatski potez. Ali o ovoj temi ne treba separatno razgovarati samo s Vašingtonom, nego imati u vidu i druge velike sile koje su stalne članice SB UN, kao što su Peking i Moskva. Mislim da je pametno držati da je osnova za razgovor činjenica da je KiM protektorat UN i u nadležnosti SB”, kaže Milivojević.

Vučićev poziv Donaldu Trampu da poseti Srbiju američki republikanski senator Ron Džonson već je preneo Pompeu, a preneće mu, kaže, i lično kada ga bude video. A Hašim Tači smatra da predstojeći samit u Parizu početkom jula treba da otvori put za postizanje sporazuma između Beograda i Prištine. Napominje da se sporazum ne može postići bez snažne podrške SAD. „Samit o Balkanu u Berlinu krajem aprila nije doneo ništa konkretno. Nije bilo koordinacije sa SAD. Nadam se da će na samitu u Parizu početkom jula stvari biti drugačije i da će postojati puna koordinacija između Pariza i Vašingtona”, rekao je Tači za francuski „Ekspres”.Antrfile

Biber: I Rusija bi tražila da se uključi

Izlaz iz kosovskog problema je u sporazumu koji će Srbima garantovati mnogo više prava i maksimalnu zaštitu njihovog identiteta, spomenika i verskih objekata, a Beogradu i Prištini evropsku perspektivu, izjavio je profesor Nikolaos Cifakis sa Univerziteta Peloponez, pred početak konferencije „Globalni akteri na zapadnom Balkanu”. Na istom događaju profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu istakao je da je „pitanje da li je EU u stanju da vrati proces na svoj put. „EU je izgubila kontrolu nad procesom. Potreban je novi pristup i nova ideja”, kazao je Biber. „Teško je stići do rezultata samo uz pomoć EU. U proces moraju biti uključene zemlje članice EU, i SAD neformalno, jer bi formalno i druge zemlje tražile mesto za stolom, poput Rusije”, kazao je Biber.