Очекујемо инвестиције из Србије

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Наша намера је да отворимо што више производних погона. У том смислу много рачунамо на Србију. Почиње примена нових законских решења о подстицајима привреди у које је уткана и најављена помоћ Београда која треба да подстакне привреднике из Србије да отварају погоне у Српској, рекао је Радован Вишковић, председник Владе Републике Српске.

„Направили смо законски оквир како бисмо привредне корпорације како би их стимулисали на улагање у РС. Од руководства Србије имамо велику помоћ. Добили смо за разне пројекте преко 30 милиона евра, само за ову годину 9,3 милиона. Сада разговарамо и о овој врсти помоћи за подстицање инвестиција, због чега сам изузетно захвалан руководству у Београду”, рекао је Вишковић за „Политику”.

За неколико дана на снагу ступа Закон о подстицајима у привреди.

Послодавци у реалном сектору који радницима од 1. јула повећају плате добиће поврат од 30 или 70 одсто новца на доприносе уплаћене за то повећање. Направљена је подела на две групе. У првој су послодавци код којих радник има плату од најниже, то јест 450 конвертибилних марака (КМ), па до 550 КМ (225 до 275 евра). За сваки раст плате вратиће им се 30 одсто од доприноса уплаћених за то повећање. За оне преко тог износа, на пример код послодаваца код којих је радник у марту имао плату 1.000 КМ КМ (500 евра), а од јула добије повећање за 100 КМ (50 евра), вратиће му се 70 одсто од доприносa датих за ново повећање.

Покушавамо да повећавамо плате у реалном сектору како бисмо, колико је то могуће, људе задржали овде. Многи послодавци се спремају за повећање плата. Узгред, послодавац овим мерама сам себи може да смањи збирну стопу пореза и доприноса, која је у РС око 60 одсто, а ако послодавац, на пример, повећа плату радницима дупло, његови порези и доприноси биће 30, а не 60 одсто као сада. Послодавце стимулишемо да повећају плате и исплате то законито, кроз институције. То је привремена мера, а када обезбедимо већи прилив средстава у буџет, циљ нам је да смањимо збирне стопе. Оне би, рецимо од 2021, могле износити 50 одсто.

У РС тренутно ради 267.000 људи, што је највећи број откако се мери. Иако је стопа незапослених у РС спала са 28 на 18 одсто, нетачно је да је број на бироу мањи само услед одлазака, иако људи иду, што није карактеристика само РС већ ширег региона, чак и Хрватске која је у ЕУ. Средином минуле године неопорезиви део плате повећали смо са 100 на 250 евра, па је 40 милиона евра остало реалном сектору. РС суфинансира породиљско боловање са 50 одсто, а од 1. јануара 2020. биће то 100 одсто. Ослободили смо привреднике плаћање пореза на добит за машине и опрему које набављају за проширење производње.

Да ли онда очекујете озбиљније инвестиције у РС?

У Аустрији смо договорили да се неки погони из Румуније преселе у РС. У околину Бијељине погони ауто-индустрије се досељавају из Пољске. Из Хрватске погон конфекције се сели у Бијељину. Имамо најаву значајне производње у Српцу. Предстоје и разговори у Штутгарту. Кренули смо у изградњу коридора 5Ц. Јахорина је тренутно можда највеће градилиште у региону. Са компанијама из Србије водимо проговоре, на пример око приватизације „Левите” у Левче пољу и „Шећеране” у Бијељини. На основу обећане помоћи Србије за подстицање привредника да отварају погоне у РС, а кроз наш Закон о подстицајима РС, сви привредници из Србије који желе да инвестирају у РС имаће подстицаје као што сада имају привредници из Немачке који долазе у Србију. Разговарамо о враћању једног дела представништва српских брендова из Федерације БиХ у РС. Без мешања политике у привреду или намере да утичемо да неко ради на своју пословну штету. Али, ако нека компанија из Србије на територији РС пласира 80 одсто производа, а 20 одсто у ФБиХ, а притом све порезе плаћа у другом ентитету јер су тамо регистровани, желимо да отворимо ту тему. Ако пословна логика налаже да су та предузећа регистрацијом у ФБиХ поспешила пословање, разумећемо. Неке компаније из Србије већ враћају седишта у РС. У наредних десет година намеравамо изградити нове енергетске објекте од близу хиљаду мегавата и постати значајан извозник струје.

Уз трасу ауто-пута до Београда планирате и гасовод?

Аутопут од Добоја, преко Вукосавља, Брчког и Бијељине, према Рачи и Београду наш је приоритет. За то имамо велико разумевање у Београду. Мост на Рачи треба да гради и финансира Србија, што креће ускоро. Србија је најавила помоћ и за изградњу дела ауто-пута од Раче према Бијељини. У Скупштини РС имали смо одлуку о парцелацији ауто-пута, биће донет и закон како бисмо могли почети с решавањем имовинско-правних односа и што пре кренути с градњом. На тој су траси и управо отпочети радови на коридору 5Ц. Закључили смо да, када се већ ради експропријација за ауто-пут, треба да се обави и за гасовод, па ће то бити обједињено. Радићемо и пут од Бијељине до Источног Сарајева, са копчом према Србији код Зворника.

Има ли по питању гасовода договора са Сарајевом?

Ту свако има своје приоритете. Они мисле да треба да се повезују преко Хрватске и Албаније, а ми преко Србије. Ако буде проблема за наш крак, биће и за њихов, то је чист рачун. С тим да ми већ имамо гасовод из Србије преко Зворника и даље до Бијељине. Сарајево се снабдева гасом преко Зворника. То је једина тренутна веза за доток гаса у БиХ. Ми већ имамо тачку уласка и крак до Бијељине и сада настављамо од Бијељине према Бањалуци. Ту и није могуће направити нам неки посебан проблем.