Приоритет уставна реформа и растерећење судова

Приоритети Стратегије развоја правосуђа за период 2019–2024. године су даље јачање независности судства и самосталности тужилаштва, непристрасности, као и даље подизање квалитета правосудног система, наводи се у овом документу у који је „Политика” имала увид. У поменутом документу, као приоритети наводе се и даље подизање нивоа ефикасности правосудног система и степена поверења јавности у рад правосуђа.

Представљајући поменуту стратегију, министарка правде Нела Кубуровић казала је да њене најважније области обухватају уставну реформу, као и измену читавог сета закона, који морају да буду усаглашени са изменама највишег правног акта. У овом документу, према њеним речима, акценат је стављен на растерећење београдских судова и мере које је потребно предузети како би се остварио циљ.

Говорећи о новој стратегији, министарка се осврнула и на претходне две из 2006. и 2013. године, оценивши да је она за период од 2006. до 2011. године успоставила нов нормативни и институционални оквир, односно да је донет сет нових правосудних закона, да су формирани Високи савет судства, Државно веће тужилаца и Правосудна академија.

– Не треба заборавити критике међународних институција, када је реч о реформи из 2006. године. Венецијанска комисија је разматрала Устав из 2006. године, а потом у свом мишљењу из 2007. године, указала на низ неправилности и кршења европских стандарда, када је реч о поступку избора судија и решавања начела сталности судијске функције – казала је министарка.

Како је објаснила, стратегија која је била усвојена 2013. године требало је да отклони највећи део последица из претходног периода: повратак у систем судија и тужилаца који су били разрешени 2009. године, успостављање нове мреже судова од 2014. године, која је требало да отклони проблем неједнаке оптерећености судова, као и проблем великог броја нерешених старих предмета.

Министарка је нагласила да је задовољна оствареним резултатима у последњих неколико година у циљу јачања независности и стручности носилаца правосудне функције, и повећању ефикасности, као и да су уведене нове правосудне професије – јавни бележници и извршитељи.

– Доста тога је урађено и на развоју е-правосуђа и унапређењу инфраструктуре. Претходни петогодишњи период обележило је највеће инфраструктурно улагање у последњих неколико деценија – нагласила је Кубуровићева.

Друштво судија Србије, како у овом струковном удружењу кажу за „Политику”, поздравља то што је Стратегијом развоја судства за период 2019–2024. године, препозната потреба за стабилизацијом судског система и „задржано опредељење из досадашњих стратешких докумената да је унапређење српског правосуђа потребно усмерити у правцу усвајања највиших европских стандарда, уз истовремено уважавање правне традиције Републике Србије”.

– За похвалу је то што су, за разлику од досадашње праксе, размотрене сугестије Друштва судија, а поједине и унете у радну верзију стратегије, па је тако направљена разлика између етичких правила (принципа у складу са којима би судија требало да се понаша) и дисциплинске одговорности (понашање судије, које је унапред законом прописано као забрањено). Усвојен је и предлог друштва да се анализира стање у београдском правосуђу и размотри усвајање засебних мера, јер у том правосуђу око 30 одсто свих судија у Србији, решава чак 70 одсто свих предмета у земљи – каже Драгана Бољевић, председница струковног удружења судија.

Друштво судија, према њеним речима, сматра да треба задржати све раније планиране, а неизвршене активности из важећих стратешких докумената. Према мишљењу Бољевићеве, све европске стандарде треба поново вратити у фокус и престати са инсистирањем да се само мишљења Венецијанске комисије представљају као једини извор тих стандарда.

– Уставне промене, које је влада предложила Народној скупштини, уместо највиших европских вредности, садрже решења која достижу једва њихов минимум. У појединим стварима је чак спуштен већ достигнути ниво стандарда. На пример, важећи Устав прописује да је судија у вршењу своје судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону, да је у саставу ВСС седам судија од 11 чланова, да судија без своје сагласности не може да буде упућен у други суд, као и да против сваке одлуке ВСС има право на правни лек. За разлику од тога, нацрт уставних амандмана прописује да судија суди водећи рачуна о судској пракси, да у саставу ВСС има само пет судија од десет  чланова, не прописује гаранцију непремостивости када је реч о упућивању, нити право судије на правни лек против одлука ВСС. Осим тога, превелика уопштеност стратегије допушта могућност најразличитијих решења за једну те исту стратешку меру. Веома је важно и да се пажљиво детектују основни проблеми у судству и истраже најадекватније мере за њихово превазилажење – објашњава Бољевићева.