Одустаје ли Словенија од Евросонга

Од нашег сталног дописника
Љубљана, маја – Према анкети коју је спровела ПОП ТВ у четвртак, после пораза словеначке представнице Ребеке Дремељ у Београду, Словенија одустаје од даљег такмичењу за Песму Евровизије. Чак 80 одсто гледалаца одговорило је негативно на питање да ли Словенија да продужи учешће на Евросонгу. На питања типа „шта нам фали?”, „можда оригиналност?”, „исплати ли нам се то?”, копља у емисији „Трења” (варничења) укрстили су Ребека, неколико популарних домаћих старлета, Аленка Готар (оперска певачица којој је лане успело да уђе у финале у Хелсинкију), и Томаж Домицељ, некадашњи рокер који се почетком деведесетих година прошлог века прославио својим противљењима да се словеначко тржиште отвори за колеге из Србије (Бајагу, Ђорђа Балашевића…), и уопште оне „с југа”, односно из бивше заједничке државе, тврдећи да њихове тезге отимају хлеб словеначким извођачима.

Гости ПОП ТВ су, уз помоћ Рајка Дујмића, хитмејкера из Хрватске, тражили шта је код Ребеке кренуло наопако, а упркос упозорењима Бернарде Јаклин, баронесе словеначког журнализма, да на Евросонгу сваке године све више долази до изражаја „словенска душа” (подсетила је на успех „Молитве”), већина учесника дебате сложила се да „на Евросонгу побеђују кловнови а не сјајни гласови”; на шта се водитељ запитао како то да је у финале ушао „неки Азербејџан”, док су се остали дискутанти сконцентрисали на проблем да учестало побеђују земље које имају много гастербајтера, попут Србије и Турске (овде је уврежено убеђење да представницима Србије на Евросонгу „словеначке гласове” поклања бројна српска дијаспора, „непризната мањина” у Словенији).

Дремељева је натукнула занимљиву тезу да је довољно „купити 1.000 мобилних телефона у земљама попут Андоре и Сан Марина”, па је победа таквима осигурана. Она, разуме се, није хтела тим путем, а више-мање се задовољила епитетом „најлепше” на овогодишњем Евросонгу (по мњењу новинара). Домицељ и друштво су и ту уперили прстом на Марију Шерифовић као доказ да лепота није пресудна за победу, док су други изразили сумњу у поштење такмичења лане.

„Познато је да се ми Словенци не слажемо најбоље са Србима, а ако сам ја успела да убедим бар петорицу ‘Србов’ (Срба) да смо симпатичан народ, онда је то мој успех”, објаснила је Ребека суштину своје мисије на Евросонгу, уз прекор Домицеља да је лако бити генерал после битке, кад јој се својим паметним саветима није јавио пре него што је кренула пут српске престонице. Домицељу је из пункта испред Београдске арене реплицирала Миша Молк, представница ТВ Словенија у ЕБУ, сложивши се са већином критичара да би и Словенија (ако не одустане од Евросонга попут Италије), требало да крене стазама оних који су жњели успех, што значи да би морала да одреди једног до два домаћа топ-певача, а онда би се „пул” топ-композитора сјатио и написао сонгове, на шта би вокс попули изабрао фаворита.

Паралелно са другим полуфиналом, а по повратку Ребеке у домовину, у Цанкарјевом дому одржана је пародија на Евросонг под насловом „Импровизија”, на којој се у „културном храму” словеначке метрополе представило десет извођача. Запевали су по изабрану песму, а у импровизацијама које су биле карикатура на Ејми Вајнхаус, Марију Шерифовић, Домицеља… помагала им је дупке пуна дворана. Што се Ребеке тиче, најављује да се већ у понедељак враћа у Београд, јер је позвана на избор српске мис. Овдашња јавност не крије разочарање што некадашња мис Словеније није продрла у финале Песме Евровизије, посебно што је током протекла четири месеца промптно обавештавана о Ребекиној супериорности на Балкану, уз детаље о отказивању гостовања у Београду „из разлога безбедности” после проглашења независности Косова. ТВ Словенија, Ребекина мецена, пустила је 18. фебруара вест да „Србија уз Косово може да изгуби и организацију за Песму Евровизије 2008”, иако словеначким медијима сензацију о српском губитку Евросонга није потврдио нико из ЕБУ.

-----------------------------------------------------------

Пословна жена

Ребека је на (могућа) незгодна питања новинара у Србији унапред спремила одговоре попут „Ја сам бивша мисица, дјевојка са села, која појма нема”. Упркос фингираном имиџу наивке, она је промућурна пословна жена која је лансирала своју линију доњег веша, а да је упућена и у политичке финесе, открива податак да се није одлучила за српски превод своје песме (иако је Евросонг био у Београду а не у Загребу), већ за хрватску варијанту, чиме је осигурала тржиште у суседству а уз то није узбуркала духове код куће, где се упркос трзавицама са Загребом, хрватски језик са аспекта „политичке коректности” и географске близине сматра прихватљивијим од српског.