Младом историчару награда Матице српске за „Бурна времена”

Нови Сад – Матица српска наградила је историчара млађе генерације др Миомира Гаталовића за књигу „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966–1969”, објављеној прошле године.

„У књизи су 'само' три године, али какве године”, казала је у Новом Саду историчарка, професорка др Мира Радојевић која је била на челу жирија за доделу Mатичине награде за историју „Иларион Руварац”.

По начину на који пише и ради, она је упоредила Гаталовићев рад са учењем Руварца који је поставио темеље, подсећа, српској критичкој историографији, али је у то доба с краја 19. века, због свог научног приступа, био оштро нападан као „рушитељ народне традиције”.    

Књига „Бурна времена...” завређује, према њеним речима, Руварчеву награду, по обимности истраживања и објективној историографској анализи.

„Гаталовић је све време кочио себе и пажљиво водио рачуна да из њега не проговоре национална осећања, него оно што се налази у сувим документима”, истакла је професорка.

Посебно је указала на важну тему књиге која, по њеном мишљењу, одговара на питање „када је Косово изгубљено”.

„Надамо се да није, али свеједно – када је дошло до онога чији смо ми сведоци били протеклих неколико година? Ко је крив, да ли Слободан Милошевић или неко други, краљ Александар, Никола Пашић...?”, каже.

Пажљивим читањем књиге, додаје, „видите да се исходиште налази у ставу Комунистичке партије Југославије исказаном већ почетком двадесетих година према националном питању, том опсесивном страху од великосрпске хегемоније и великобеоградског централизма, посебном захтеву који је постављен пред комунисте из Србије да морају да разумеју захтеве мађарске, албанске, бугарске националне мањине, све док од Србије не би остало готово ништа”.

Миомир Гаталовић рекао је да га је говор професорке о њему као настављачу Руварчевог дела истовремено постидео и окуражио да је на правом путу и да рад на књизи није био узалудан.

„Ако ово моје дело буде успело да нас Србе, или било ког појединца из нашег народа, научи нечем паметном, то ће бити дивно. Ако научи и остале народе, биће још лепше. А ако допринесе да се српски и албански народ једног дана помире и науче да живе једни са другима и да се боље разумеју и уважавају, онда бих ја био најсрећнији човек на свету. Историја је учитељица живота и као таква заиста нам нуди бројне одговоре, нуди нам историјско искуство и знање”, казао је лауреат коме је награду уручио председник Матице српске др Драган Станић.