Mladom istoričaru nagrada Matice srpske za „Burna vremena”

Novi Sad – Matica srpska nagradila je istoričara mlađe generacije dr Miomira Gatalovića za knjigu „Burna vremena. Kosovo i Metohija u državnoj politici Jugoslavije 1966–1969”, objavljenoj prošle godine.

„U knjizi su 'samo' tri godine, ali kakve godine”, kazala je u Novom Sadu istoričarka, profesorka dr Mira Radojević koja je bila na čelu žirija za dodelu Matičine nagrade za istoriju „Ilarion Ruvarac”.

Po načinu na koji piše i radi, ona je uporedila Gatalovićev rad sa učenjem Ruvarca koji je postavio temelje, podseća, srpskoj kritičkoj istoriografiji, ali je u to doba s kraja 19. veka, zbog svog naučnog pristupa, bio oštro napadan kao „rušitelj narodne tradicije”.    

Knjiga „Burna vremena...” zavređuje, prema njenim rečima, Ruvarčevu nagradu, po obimnosti istraživanja i objektivnoj istoriografskoj analizi.

„Gatalović je sve vreme kočio sebe i pažljivo vodio računa da iz njega ne progovore nacionalna osećanja, nego ono što se nalazi u suvim dokumentima”, istakla je profesorka.

Posebno je ukazala na važnu temu knjige koja, po njenom mišljenju, odgovara na pitanje „kada je Kosovo izgubljeno”.

„Nadamo se da nije, ali svejedno – kada je došlo do onoga čiji smo mi svedoci bili proteklih nekoliko godina? Ko je kriv, da li Slobodan Milošević ili neko drugi, kralj Aleksandar, Nikola Pašić...?”, kaže.

Pažljivim čitanjem knjige, dodaje, „vidite da se ishodište nalazi u stavu Komunističke partije Jugoslavije iskazanom već početkom dvadesetih godina prema nacionalnom pitanju, tom opsesivnom strahu od velikosrpske hegemonije i velikobeogradskog centralizma, posebnom zahtevu koji je postavljen pred komuniste iz Srbije da moraju da razumeju zahteve mađarske, albanske, bugarske nacionalne manjine, sve dok od Srbije ne bi ostalo gotovo ništa”.

Miomir Gatalović rekao je da ga je govor profesorke o njemu kao nastavljaču Ruvarčevog dela istovremeno postideo i okuražio da je na pravom putu i da rad na knjizi nije bio uzaludan.

„Ako ovo moje delo bude uspelo da nas Srbe, ili bilo kog pojedinca iz našeg naroda, nauči nečem pametnom, to će biti divno. Ako nauči i ostale narode, biće još lepše. A ako doprinese da se srpski i albanski narod jednog dana pomire i nauče da žive jedni sa drugima i da se bolje razumeju i uvažavaju, onda bih ja bio najsrećniji čovek na svetu. Istorija je učiteljica života i kao takva zaista nam nudi brojne odgovore, nudi nam istorijsko iskustvo i znanje”, kazao je laureat kome je nagradu uručio predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić.