Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Омољанца” – деценија чувања традиције Влаха

„Омољанца” – деценија чувања традиције Влаха
(Фото О. Милошевић)

Кучево – Припадници влашке националне мањине у Браничевском округу негују бројне манифестације како би од заборава сачували културу и традицију овог народа. Најчешће се промовише богатство старих обичаја, јела, игара и песама, по којима су Власи надалеко познати. Лето је, углавном, период када се у скоро сваком месту, па и селу овог краја, одвија нека од аутентичних приредби. У суботу, 6. јула, у календару је Фестивал влашког изворног стваралаштва „Омољанца” – круна свих влашких манифестација у источној Србији. Одржава се подно Хомољских планина у Кучеву, тачније, на платоу испред чувене пећине Церемошња. Они који до сада нису посетили кучевачки крај могу имати дупли доживљај – да истовремено уживају у лепоти пећинског накита једне од најлепших пећина у Србији и влашким играма од давнина. „Омољанца”, којом се чува аутентичност културног наслеђа Влаха, десету годину заредом окупља сва влашка културно-уметничка друштва, а централни програм чине фолклорне игре. У игри и песми ове године надметаће се фолклорци из општина Неготин, Бор, Бољевац, Мајданпек, Жагубица, Петровац на Млави, Жабари, Свилајнац, Мало Црниће, Пожаревац и Кучево, укупно шеснаест културно-уметничких друштава. Гости фестивала су „Етно Белградо” из Београда и КУД „Диша Ђурђевић” из Лазаревца.

А где је песма ту је и храна, и то традиционална влашка, по старој рецептури. Зато манифестација и почиње такмичењем у припреми качамака. Како уз њега иде и млеко, ту је и такмичење у мужи оваца. Следе и надметања у старим влашким обичајима – дарачењу вуне, надвлачењу преко штапа, тркању на штулама, вучи запрежних кола и преношењу воде на обрамици.

Поподневни програм, од 17 часова, резервисан је за младе и неафирмисане инструменталисте, вокалне солисте и фолклорне групе који се такмиче за освајање титуле за најизворнији наступ.

Оцењиваће их Милена Крстић из фолклорног ансамбла „Коло”, Светлана Арсић, вокална солисткиња која је прославила влашку песму широм света, и Велизар Матушић, мајстор на хармоници.

Крај је резервисан за лепоту. Публика ће изабрати најлепшу Влахињу (или Влајну, како жене влашке националности зову у овим крајевима).

„Омољанцу” организује удружење „Корени”, у сарадњи с Националним саветом Влаха Србије, а уз подршку Министарства културе и информисања и општине Кучево.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevan Markovic, Paris
Ako su svi ti silni narodi, Rumuni, Nemci, pa cak i Egipcani, kako kaze prof. Deretic, poreklom Srbi, kao i mi, a u ono vreme se nisu zvali Srbi - pa zato to i danas oni neznaju (a mi eto znamo), otkud smo onda mi veci "Srbi" od njih? I sta u stvari vi "potomci najstarijeg naroda" imate vise od tog naraoda nego recimo Nemci i Rumuni? Pa ni ime nije bilo to "srbi" u ono vreme, sami vi to kazete! I sta ako su Nemcima ti nekadasnji Srbi blizi rodjaci? Vrucina be ljudi, ohladite glave malo.
Stevan Markovic, Paris
Lupetaju.Srbi su zatekli Vlahe na Balkanu. U to nema sumnje. Spominju se u srpskim poveljama odvojeno od Srba. I jezik je Vlasima vlaski, tj. latinski, ali izmenjen. Potice od Rima jer su svi oni bili Rimljani do 476. godine. Onda su se i dalje zvali rimljanima tj nesto izmenjeno, Aromuni, Vlasi ili Cincari. Svi oni govore taj latinski, kao i Rumunu, naravno, kojima je i ime ostalo... Bilo ih je vise od 30% u juznoj Srbiji, a u Makedoniji jos vise. Poreklom stari Makdonci, Dacani, Peonci...Kelti
starasabla
Pa vlahi su samo izmišljotina u Srbiji odnosno bivšoj Yu. Vlasi su Rumuni to je svakome normalnom jasno. A Rumuni za razliku od Srba na balkan nisu došli, nego su ovdje staroseoci. Zapravo rumunjski je narod rođen kad su latini rimljani porazili burebistu , dačanskog kralja. A dačani su bili staroseoci koji su živjeli na prostorima od istre pa do crnog mora , od onda doču istro-rumuni, aromuni, megleno-romuni. A tek onda su došli ludi Slaveni među kojima i Srbi...to je pravi redosled ko je 1.
Ostroilo
I Vlasi i Rumuni i Moldavci i ogromna vecina Bugara i Madjara su etnicki Srbi, starosedeoci Evrope koji su potekli iz Vince. Svi imaju iste gene i izvorni jezik im je srpski. Rumuni su krsteni na srpskom jeziku i pripadali srpskoj crkvi sve do 20. veka. Sadasnji jezik je vestacki nametnut od strane Vatikana i jezuita u 19. v. kao deo projekta – Istocni Latini, da se razdvoje Srbi od Rusa. Moldaviju su osnovale srpske vojvode. Djordje Marjanovic je uvek ucestvovao u ovim svecanostima. Pozdrav!
zdravko z
Zaboravio si nemce, italiane i turke! Da budemo svi na broju!
Dragisa
Vlasi su dobar narod, dobri susedi, dobri drugari iz mog najmladjeg detinjstva pa sve do sada. Ziveo sam u kraju okruzenog i pomesanog sa vlasima sve do moje dvadesete godine. Posle toga i u inostranstvu sam imao srecu da ih upoznam i da odrzavam kotakte i sklopim cak i prijateljstva. Apsolutno nista negativno, cak suprotno. Oni su primer lepih medjuljudskih odnosa u tom nasem jugoslovenskom i post jugoslovenskom multietnickom drustvu.
Raca Milosavljevic
....svakako cestitke za ovu prelepu pricu kako se cuvaju koreni ... a nije lose kada komentatori napisu koju rec o tome sta se i kako dogadjalo sa narodima i grupama od ranije do danas ... prava istina o tim kretanjima kroz vekove nemoze da skodi ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.