Детињство у розе-плавом свету

У жељи да свом трогодишњем унуку купи идеални новогодишњи поклон, бака је повела дечака у продавницу и пустила га да сам изабере играчку. Међутим, када се дечак ухватио за усисивач бака је ужаснуто повикала: „Остави то, усисивач је за девојчице.” Иако су ову новогодишњу епизоду, којој је присуствовао и др Александар Бауцал, професор развојне психологије на Филозофском факултету у Београду, до сада вероватно заборавили и унук и бака, наш саговорник поиграва се занимљивом идејом – како би изгледала будућност овог дечака ако одраста у патријархалној средини и како би могао да изгледа његов живот у земљи која негује родну равноправност.

„Ако остане у патријархалној средини, дечак који је током одрастања слушао поруке да је усисивач играчка за девојчице од своје супруге ће очекивати да се бави кућним пословима. Уколико тог дечака живот одведе у неку скандинавску земљу, у којој законодавац захтева да узме обавезно породиљско одсуство након рођења детета, а супруга очекује да с њом равноправно дели кућне послове, можемо претпоставити да ће он имати озбиљних проблема да се прилагоди тим захтевима. Морамо имати на уму да је свет у коме одрастају савремена деца постао неупоредиво мобилнији и да постоји једнака вероватноћа да оно свој живот настави у земљи потпуно другачије културе и традиције у односу на своју земљу порекла”, објашњава наш саговорник.

Прича о одабиру „мушких” односно „женских” играчака само је мали сегмент приче о родно неутралном васпитању, које постаје све популарнији тренд и почива на идеји да децу не треба усмеравати ка родним улогама, већ их треба пустити да сама изаберу свој идентитет.

Одговор на модификовану дилему о кокошки и јајету, која у конкретној ситуацији гласи – да ли деца сама бирају играчке или то за њих чине родитељи, није сасвим једнозначан... Ако уђете у собу скоро било ког детета на свету непогрешиво ћете погодити његов пол, чак и ако њен мали власник уопште није присутан. Наиме, у собама за девојчице суверено царују лутке, док су собе дечака наоружане пластичним пушкама и минијатурним превозним средствима. Али, ко заправо бира лутке односно војнике – деца или родитељи?

„Научна истраживања потврђују да је интересовање деце за одређени тип играчака урођено. Наиме, већ од треће године живота дечаци спонтано бирају друге дечаке за игру и опредељују се за пластичне пушке, камионе или аутомобилчиће. Девојчице почињу да бирају друштво других девојчица и за игру бирају лутке. Другим речима, деца не долазе на овај свет као празне табле без унапред предодређених особина. Биологија јесте важна – ми се рађамо као дечаци или девојчице и куповина играчака намењених супротном полу неће битно да промени родни идентитет детета. Међутим, детету треба пружити могућност да бира оно што му се свиђа, без обзира на то да ли је реч о играчкама, одећи или интересовањима”, истиче наш саговорник.

Он додаје да ми живимо у култури у којој су деца вековима били васпитавана у патријархалном духу – дечаци су одгајани уз поруке да не плачу, буду јунаци и трпе бол, док су девојчице васпитаване да је њихова главна улога рађање деце и брига о њима.

„Такво васпитање је имало смисла у прохујалим временима, када смо ратовали на сваких десет година и када је сваки младић могао да очекује да ће бити регрутован у војску, док се од жена очекивало да роде што више деце. Овакве одлуке наших предака очигледно су имале смисла, али времена се мењају и ми децу васпитањем морамо спремити за живот у свету који је потпуно другачији. Саставни део тог васпитања јесте и право детета на избор занимања и партнера. Никада нећемо сазнати за колико научних открића је човечанство ускраћено зато што су неке девојчице саветоване да се баве ’женским’ уместо жељеним занимањем и колико је дечака осујећено у жељи да се баве професијом која се традиционално везује за жене”, наглашава др Александар Бауцал.

Наш саговорник примећује да је родно неутрално васпитање тема која веома подиже температуру јавног мњења и изазива жестоку полемику. Када је пре неколико година у издању „Креативног центра” објављен приручник за родитеље који желе да васпитају децу без родних стереотипа, под називом „Пружите детету сто могућности уместо две”, таблоиди су ову књигу назвали „приручником за родитеље како да одгајају децу гејеве” и отвореном промоцијом хомосексуализма. Иако се аутори ове књиге практично залажу за „бесполно” васпитање деце, односно третирање малишана као бића без пола, др Александар Бауцал сматра да је суштина родно неутралног васпитања омогућавање детету права на сопствени избор – играчака, занимања и животног пута.