Криволов

Зато што је недозвољеним средствима дисао за врат подређенима у напору да открије како је садржај тзв. вашингтонских белешки процурео у медије, шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел постао је жртва сопствене политике. Рупел, дисидент за живота Југославије, у осамостаљеној Словенији осуђен је од надлежног државног органа због кршења људских права запослених у словеначком МСП-у јер је наредио незакониту потрагу за „кртицом” која је медијима дала документ са сатницом проглашења независности Косова оркестриране од стране САД и спроведене уз помоћ Словеније, на челу ЕУ.

„Политика” је садржај тог документа и других докумената словеначког МСП-а, који показују како је због Косова службена Љубљана заменила приврженост међународном праву за послушност Вашингтону, објавила 25. јануара. Четири месеца касније, повереник за информације од јавног значаја кажњава Рупела и његовог генералног секретара глобом због пенетрације у личне податке службеника МСП-а. На Рупелову оптужбу да повереник онемогућава проналажење кривца за цурење дипломатске депеше, повереник узвраћа да ако министар не зна да спроведе истрагу законито – нека унајми стручњаке који то умеју. За Рупела је ударац утолико тежи јер стиже усред „звезданих тренутака словеначке спољне политике”, како министар оцењује постигнућа домаће дипломатије на њен дан, 22. мај, уз признање да је „Словенија изабрала страну” (у спору између Београда и Приштине), а да решење за Косово („приоритет словеначког председавања Унији”) ометају само још антиевропске снаге у Србији.

Да симболика буде потпуна, Рупел је кажњен на двадесетогодишњицу обележавања „процеса против четворице”, чија је нулта тачка 31. мај, пошто је на тај дан 1988. ухапшен тадашњи сарадник љубљанске „Младине” Јанез Јанша због поседовања тајног документа ЈНА. Процес против троје новинара и заставника ЈНА који им је документ дотурио, вођен пред Војним судом у Љубљани, искоришћен је као један од разлога да се Словенија две године касније одлучи за отцепљење од СФРЈ. У то доба је у Словенији превладало мњење да судски прогон оних који алармирају новинаре о свињаријама политике није тековина демократије. Јер, у демократским државама суд цени право јавности да сазна информације заштићене велом државних тајни.

Рупелов случај доказује да и у Словенији, као и у Србији, власт чини своје па функционери брзо застране и од новинара траже да због „виших” интереса разоткрију своје „дубоко грло” без обзира на то што би тиме издали темељ своје професије. У жељи да новинаре претворе у државне доушнике, политичари заборављају на упозорење Даниела Шора (новинара Си-Би-Еса који је 1976. објавио строго поверљив извештај Америчког конгреса о незаконитим активностима ЦИА) да би „издати поверљив извор значило брисање много будућих извора за много будућих новинара” и да би зато, на крају, „били оштећени сви Американци и њихове слободне институције”.

Задатак новинара је једноставан – да своја сазнања тачно саопште јавности. И уз њену помоћ спрече политичаре да злоупотребом демократије, криволовом, гурну друштво на странпутицу.