Krivolov

Zato što je nedozvoljenim sredstvima disao za vrat podređenima u naporu da otkrije kako je sadržaj tzv. vašingtonskih beleški procureo u medije, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel postao je žrtva sopstvene politike. Rupel, disident za života Jugoslavije, u osamostaljenoj Sloveniji osuđen je od nadležnog državnog organa zbog kršenja ljudskih prava zaposlenih u slovenačkom MSP-u jer je naredio nezakonitu potragu za „krticom” koja je medijima dala dokument sa satnicom proglašenja nezavisnosti Kosova orkestrirane od strane SAD i sprovedene uz pomoć Slovenije, na čelu EU.

„Politika” je sadržaj tog dokumenta i drugih dokumenata slovenačkog MSP-a, koji pokazuju kako je zbog Kosova službena Ljubljana zamenila privrženost međunarodnom pravu za poslušnost Vašingtonu, objavila 25. januara. Četiri meseca kasnije, poverenik za informacije od javnog značaja kažnjava Rupela i njegovog generalnog sekretara globom zbog penetracije u lične podatke službenika MSP-a. Na Rupelovu optužbu da poverenik onemogućava pronalaženje krivca za curenje diplomatske depeše, poverenik uzvraća da ako ministar ne zna da sprovede istragu zakonito – neka unajmi stručnjake koji to umeju. Za Rupela je udarac utoliko teži jer stiže usred „zvezdanih trenutaka slovenačke spoljne politike”, kako ministar ocenjuje postignuća domaće diplomatije na njen dan, 22. maj, uz priznanje da je „Slovenija izabrala stranu” (u sporu između Beograda i Prištine), a da rešenje za Kosovo („prioritet slovenačkog predsedavanja Uniji”) ometaju samo još antievropske snage u Srbiji.

Da simbolika bude potpuna, Rupel je kažnjen na dvadesetogodišnjicu obeležavanja „procesa protiv četvorice”, čija je nulta tačka 31. maj, pošto je na taj dan 1988. uhapšen tadašnji saradnik ljubljanske „Mladine” Janez Janša zbog posedovanja tajnog dokumenta JNA. Proces protiv troje novinara i zastavnika JNA koji im je dokument doturio, vođen pred Vojnim sudom u Ljubljani, iskorišćen je kao jedan od razloga da se Slovenija dve godine kasnije odluči za otcepljenje od SFRJ. U to doba je u Sloveniji prevladalo mnjenje da sudski progon onih koji alarmiraju novinare o svinjarijama politike nije tekovina demokratije. Jer, u demokratskim državama sud ceni pravo javnosti da sazna informacije zaštićene velom državnih tajni.

Rupelov slučaj dokazuje da i u Sloveniji, kao i u Srbiji, vlast čini svoje pa funkcioneri brzo zastrane i od novinara traže da zbog „viših” interesa razotkriju svoje „duboko grlo” bez obzira na to što bi time izdali temelj svoje profesije. U želji da novinare pretvore u državne doušnike, političari zaboravljaju na upozorenje Daniela Šora (novinara Si-Bi-Esa koji je 1976. objavio strogo poverljiv izveštaj Američkog kongresa o nezakonitim aktivnostima CIA) da bi „izdati poverljiv izvor značilo brisanje mnogo budućih izvora za mnogo budućih novinara” i da bi zato, na kraju, „bili oštećeni svi Amerikanci i njihove slobodne institucije”.

Zadatak novinara je jednostavan – da svoja saznanja tačno saopšte javnosti. I uz njenu pomoć spreče političare da zloupotrebom demokratije, krivolovom, gurnu društvo na stranputicu.