Европа вапи за занатлијама

Швајцарској тренутно недостаје 42.778 занатлија, који су уједно и најтраженија радна снага на тржишту рада. Тамошња предузећа расписала су укупно 198.097 слободних радних места, а највише им недостају електромонтери, инсталатери, столари, зидари, молери... Према подацима швајцарских служби, број радних места за занатлије драстично расте од 2015. када је земљи недостајало 23.976 таквих профила. Отад се број недостајућих радника малтене удвостручио, али то засад не значи да ће Швајцарска ускоро масовно пригрлити нову радну снагу и из Србије, као што увелико раде Немачка, Аустрија, Словенија или Хрватска. Предност ипак имају грађани ЕУ, а Хрватска остаје једина држава чланица ЕУ чији грађани не могу живети и радити у Швајцарској, већ морају имати радну дозволу ако желе да остану у тој земљи више од три месеца, у складу с квотом коју је Швајцарска увела. Када је реч о нашим људима, да би добили радну дозволу и визу, потребно је да добију и позив од заинтересоване компаније или пословног партнера из Швајцарске. Пошто Србија нема потписан међудржавни споразум са том земљом (засад има само са БиХ, Словенијом, Белорусијом), којим би се регулисало запошљавање српских радника, наши грађани могу да уговоре посао преко агенција или на своју руку. Уз то, држављани трећих земаља могу бити ангажовани у Швајцарској само ако нико са једнаким квалификацијама не може бити пронађен у Швајцарској или у држави чланици ЕУ. То све не значи да нема наде за све оне који, трбухом за крухом, планирају да оду да раде у ову алпску земљу, али тамошња потражња за радницима ипак није генерално добра вест за Србију која и те како кубури са квалитетним занатлијама на тржишту рада. Статистика мање-више показује да радника има, јер је за прва четири месеца ове године око 180.000 занатлија најразличитијих профила званично тражило посао у Србији. Ипак, потражње за њима нема у толикој мери, па ову супротност у Привредној комори грађевинске индустрије Србије оправдавају тиме да је праве мајсторе тешко наћи.

– Најстручнији су увек ангажовани, за њих стално има посла, зато најчешће и раде приватно, на црно. За разлику од њих, на бироу рада су евидентирани сви они који нису довољно квалификовани. То су људи који нису у овом тренутку потребни послодавцима – сматра Горан Родић, потпредседник коморе, додајући да Србија кубури са квалитетном радном снагом јер се она исељава из земље, јурећи за бољом зарадом.

– Осим дневница, које су негде тамо знатно веће, мајстори имају плаћен смештај и обезбеђен посао на дуже стазе. Зашто онда не би отишли у друге земље – пита Родић.

Баш са недостатком стручне радне снаге ових дана суочава се и аустријски произвођач сокова „Фанер”, којег је тај проблем коштао пет до десет одсто обрта. Тамошњи стручњаци сматрају да је за решавање тог проблема неопходно инвестирати у образовање, али и да Аустрија мора бити отворена за квалификовану имиграцију.

„Фанер” иначе прерађује воће још од 1856, а извози у више од 80 земаља света. Запошљава 850 људи, а прошле године имао је обрт у висини од 298 милиона евра.

Разлози одласка су најчешће економске природе

Око 35.000 људи годишње напушта Србију, што је око 100 становника дневно. Истраживање Института за развој „Трошкови емиграције младих из Србије” показује да државни трошкови одласка младих износе 1,2 милијарде евра годишње, што чини нешто мање од три одсто БДП-а. Разлози њиховог одласка су, недавно је подсетио проф. др Драган Лончар, продекан за сарадњу са привредом са Економског факултета, доминантно економске природе, али значајан удео имају незадовољство амбијентом и одсуство перспективе. Према мишљењу др Лончара, уласком у ЕУ неће се окончати одлив људи из земље што се може видети на примерима Бугарске, Румуније и Хрватске.