Деца Великог брата

Ако будем лењ и мрзи ме да дођем до паметне зграде у којој ћу живети, кликнућу апликацију и паметна зграда ће доћи по мене. Ако се договоримо, можда се нађемо на пола пута. Могуће је да ће ме метализираним гласом интелигентни солитер изгрдити, јер је направио гужву у саобраћају. Али ваљда ће Весић до тада завршити радове у Београду, како се не бих посвађао са зградом.

Имаћу и други опцију. Сешћу у ауто и нећу дотаћи волан. Аутомобили ће бити међусобно умрежени преко јединственог софтвера, мада, као информатички кромањонац који једва уме да направи скрин шот, не видим логичан начин да супертехнологија опамети и мене, а камоли моју крнтију стару 17 година. Извеснија је супротна опција. Конекција наших олдтајмера с централним мозгом толико ће излудети вештачку интелигенцију да ће Велики брат морати да потражи помоћ психотерапеута. Зоран Миливојевић ми се чини као идеални кандидат да га смести на кауч.

Не видим отуда разлог за свеопшту панику због доласка 5Г мреже у наше крајеве. Додуше, реч је о супербрзом интернету који ће створити виртуелну реалност, засновану на некаквој клауд технологији и проширеној стварности, развоју возила без шофера и сигурносних система камера за видео-надзор. Кад вас једном усликају, нећете моћи да побегнете Великом оку, па макар се сакрили у Калуђерицу. Али у том предграђу изгубио се специјални „Гуглов” аутомобил. Ниједан од шпијунских сателита није умео да препозна логику кретања у егзотичној гунгули самоуких дивљих градитеља, па су инжењери морали да напусте возило и распитају се код првог пролазника како да пронађу излаз, а да потом, пратећи његове инструкције, уцртају путању у мапу. Зашто је створена толика халабука око страшне мреже, ако су мештани Калуђерице слудели и „Гугл”?

Иако теоретичари завере, поједини интелектуалци, па чак и црква, опрезно предвиђају сценарио судњег дана, у вртоглавом успону модерних технологија ми смо спокојни. Ваљда смо свесни да ће време учинити своје док мрежа стигне овамо. Наиме, пут ће бити исувише дуг и вештачка интелигенција ће заглупети. Уосталом, ко се плаши да ће системом потпуног видео-надзора у сваком тренутку бити праћен и лоциран може да пронађе склониште у Калуђерици. Мада се ни Борча не чини лошијим избором.

Заправо ће све потребе савременог човека који улази слеп код очију у нови свет који је већ ту, пред нама, бити спаковане у смартфон, иако није сасвим појашњено како ће се, у евентуалној холограмској пројекцији, то мало, паметно чудовиште претворити у бурек са сиром. Има ту још недоумица. Осим забринутости за укус традиционалног доручка или злоупотребе видео-надзора, као наговештај орвеловског тоталитаризма, страхује се да ће репетитори масовно озрачити становништво и изазвати силне болештине. Или, што би се рекло, живећемо и умирати на вај-фају. Ако је за утеху, имаћемо директну конекцију са Свевишњим. Није нелогично. Људе ионако замењују роботи. Алгоритамски савршена бића ће управљати авионима, оперисаће на отвореном срцу, бринуће о безбедности нуклеарних електрана, правиће и бурек, зашто да не, па ће проблем масовне незапослености забринути многе владе.

Недавно је америчка компанија „Бостон динамик” објавила реклами спот с десет робота који репују. Потом стају у врсту и вуку огромни шлепер компаније. Роботи се онда сами укрцавају у камиончину. Шофер је изгледао забринуто за своју будућност, иако је имао бицепсе Карла Мелоуна, некадашњег крилног центра Јуте Џез, који је играо је у време када се НБА појавила на нашим телевизијама, па смо мислили да је славни играч препланули Терминатор. Испоручивао је роботе који ће да репују и тегле као волови првим купцима. Неће проћи много времена када ће набилдованог шофера избацити из кабине и узети његову радну књижицу, али се чак и таква пројекција будућности сада чини застарелом. Наиме, преко 5Г мреже, и механички репери су отпевали своје, па ће евентуално певати тужне песме о пролазности хај-тек живота на отпаду. Ко ће возити шлепер? Нови шофер ће се звати софтвер. И мужеви ће коначно одахнути. Бациће усисиваче у контејнере, јер ће теписи имати дисплеј и усисавати сами себе.

Ко је, међутим, крив Американцима, па макар и браћи роботима, кад је њихова најмоћнија компанија за информатички хардвер „Циско” не тако давно одлучила да део погона пресели у Кину. После извесног времена, кинески радници, гле чуда, носили су наочаре, били су млади и личили на штребере и изненада су напустили компанију. Док су амерички менаџери и ЦИА дошли к себи, у комшилуку је створен гигант „Хуавеј”. Изгледа да је оно мало пребогатог света из Силицијумске долине забаговало, па не чуди зашто је ЦК КП Кине постао апсолутни лидер у развоју 5Г мреже и вештачких мозгова.

То ће рећи да, као и свака друга, и виртуелна стварност има идеолошки чип. Врхунац капиталистичке корпоративне моћи, као коначна замена радника за машине, може се претворити у рехабилитацију Марксове идеје. То би значило: роботу ринтање, а савременом човеку социјално, здравствено и редовна плата. Дакле, сваком према потребама! Јер, ако је идеја роботизација живота, шта ће се догодити с људима? Они морају да гласају за некога, а неће ваљда мртви гладни да одлазе на биралишта, док политичари свакако неће дозволити само једно – да их било каква интелигенција, па макар она била и вештачка, смени с власти или им укине професију. Кинески комунисти су реформисани, али не толико да би кликнули програм за самоуништење или то препустили Великом, црвеном брату. Макар био дизајниран као петокрака!