Границе памћења

ПСИХОЛОГИЈА
Шта бисте помислили када бисте прочитали да је долепотписани заборавио како да започне ову причу? Вероватно није у стању, као и остали људи, много тога да запамти.

Људско памћење је ограничено, научници годинама распредају колико се, уопште, података уреже у свесни ум или, како се стручно назива, радно памћење. Најсвежије истраживање посведочује: три или четири! Радно памћење (меморија) је друкчије име за кратко памћење које указује да су чињенице накратко ускладиштене. Другим речима, којима посвећујемо пажњу и можемо да их користимо.

Пређашња проучавања утврдила су да се после упамћених седам појмова искључује, из чега је происходила претпоставка да телефонски бројеви не смеју да имају више од седам цифара, иако су се првобитни састојали од две или три (било је мало претплатника). Данас се сматра да је то мање од седам, па се људи сналазе на разне начине да запамте нечији број на послу или код куће.

У чему се огледа ово довијање?

Понављање унатрашке

Најчешће се број разбије на скупове од три или четири цифре, тако цео остане у памћењу, објашњава психолог Нелсон Кауан са Универзитета Мисури-Колумбија (САД), који је преводио занимљиво истраживање. Испоставило се да памћење, насупрот свакојаким смицалицама да се оснажи, има своје природне границе. Научни чланак у којем је ово виђење образложено појавио се недавно у угледном часопису „Списи Националне академије наука”.

Да би испитанике предупредили да обједињују датости или се на друге начине испомажу, истраживачи су им приказали површине с различито обојеним квадратићима. Потом су погледали поједине необојене, а затим су видели један једини у боји на једном месту. Напослетку је тражено да обојени квадратић поставе на исти положај с почетка испитивања.

Нису, дакле, могли да прибегну ниједном уобичајеном лукавству.

Упркос томе што просечан човек може да запамти три или четири цифре, појединци су су досезали до подвига: на Светском првенству у памћењу 2007. године присећали су се по реду више стотина цифара после пет минута! Чак су ови мајстори памћења испочетка располагали моћима свакога од нас, касније су усавршили властите способности разноразним поступцима и вештинама.

Често се помиње чувено истраживање: тркач-дугопругаш учио је да повезује важне цифре с временом проласка поред појединих обележја на путу. И тако је савладао да понови 80 цифара унатрашке према редоследу; када су му дали списак речи, утувио је у главу седам или једну више-мање као и свако други.

Тајно записивање

Најновије истраживање узима у обзир претходна и темељи се на најстрожим математичким проверама примењеним да се установи где се у радној меморији урезују подаци. Када се замишљена поља попуне упамћено се, као што је предвиђено, насумично проналази или погађа. Дотични математички образац (модел), за ову прилику осмишљен, омогућава да се с великом тачношћу предвиђају будући исходи претраживања.

Мада наликује горњој граници просечног броја појмова којих неко може одједном да се присети, радно памћење се разликује од човека до човека. Занимљиво је да су учесници у испитивању који су се исказали у оваквим задацима истовремено имали успеха и у учењу, разумевању и расуђивању. Уобичајено је схватање да је интелигенција у вези с радном меморијом, наглашава Нелсон Кауан. Ако вам је памћење боље, верује се да су у способности у разрешавању загонетки боље.

Истраживачи не знају од чега зависе одступања у моћима радног памћења – можда су наследна, можда нарастају захваљујући различитим срединама или образовању у раном детињству. У сваком случају, добра вест је да се она може побољшати увежбавањем и да је праћена бољим резултатима на проверама пажње и закључивања.

И даље се расправља у каквој су спрези радна и дуготрајна меморија: једни кажу да су то две раздвојене способности складиштења, други веле да је прва једноставно саставни део друге. Многи научници претпостављају да је малтене сво наше искуство тајним знацима утиснуто у дуготрајно памћење, а да је заборављање само немогућност да томе приступимо. Другим речима, ту је негде, али је невоља како га пронаћи.