Коначно нови Статут града

Београд је јуче добио нови, измењени Статут града после вишегодишњих најава. Општине ће убудуће моћи да легализују објекте до одређене квадратуре, да се баве уређењем зграда и унутарблоковских површина, да оснивају услужне центре... Део општина моћи ће и да усваја планове детаљне регулације. Последња епизода пре изгласавања документа који доноси ове новине била је троипочасовна расправа – похвале и критике на рачун највишег градског акта изнете у Скупштини, али и испред ње.

Оцену Статута први су испред престоничког парламента дали одборници Савеза за Србију који већ дуже бојкотују заседања.

Како је указао Никола Јовановић, шеф одборника СЗС-а, нови „устав” престонице само пооштрава централизацију.

– Владајућа коалиција Статут мења под изговором да желе да дају већа овлашћења општинама. Али, то је обмана и лаж. Они су од 2014. централизовали све у Београду, а овим статутом то чине трајно. Какав је то пренос надлежности на општине када оне и даље неће имати право на својину нити право да издају пословни простор? Каква је то децентрализација када се новим статутом укида право Београђана да директно бирају представнике у месним заједницама – навео је Јовановић оценивши да је кључни доказ централизације издвајање новца за општине из градског буџета.

– До овог статута свих 17 општина добијале су из градског буџета 12.952.000.000 динара. Сада, наводно, имају нове надлежности, али ребалансом не добијају ни за динар већи буџет. Намера Статута је и да се ограниче Скупштина и одборници у контролисању рада Градске управе. Новим Статутом парламент више неће моћи ни да усваја финансијске извештаје градских предузећа – нагласио је Јовановић.

Критика је било и у скупштинској сали. Али, пре него што је остатак опозиције скенирао Статут, заменик градоначелника Горан Весић покушао је да укаже зашто је нови „устав” града највише што је за сада престоница могла да добије.

– Када је 2006. донет Устав Србије, заборављено је да Београд има општине. То је довело до тога да градске општине немају имовину и да имају мање надлежности од било које општине у Србији. Али изгледа да део опозиције има амнезију па су заборавили да су они градским општинама одузели имовину. Три године смо радили како бисмо део надлежности вратили граду и општинама – истакао је Весић који је био и председник Комисије за израду Статута. Да би био донет нови Статут било је неопходно да се измени и усвоји цео сет закона – о главном граду, становању, јавним предузећима, озакоњењу, здравственој заштити, комуналној делатности...

– Сада градске општине могу да издају грађевинске дозволе за градњу до 1.500, а приградске до 5.000 квадрата. Овим ће 60 одсто предмета из области урбанизма бити враћено општинама. Убудуће, градске општине ће моћи да издају решења о озакоњењу за објекте до 400, а приградске до 3.000 квадрата. На овој начин 70 одсто предмета биће враћено општинама – казао је Весић додајући да промена Статута значи пре свега приближавање места одлучивања грађанима.

– Нисмо у потпуности задовољни ни овим Статутом, али више од тога засад није могло. Када буде мењан Устав, тек тада ћемо бити у прилици да вратимо београдским општинама статус локалне самоуправе и имовину – најавио је Весић.

Да нови Статут није савршен, али да је корак напред у односу да досадашњи оценила је одборничка група СПАС Александра Шапића која је подржала његово доношење.

Како је навео Немања Ранковић из СПАС-а, промене су у интересу грађана јер се коначно неке надлежности враћају општинама.

– Да ли бисмо желели више таквих промена? Да, желели бисмо, али ни за ове промене не може се рећи да нису добре. Ми их не бисмо назвали децентрализацијом, али јесу позитивне. Добили смо и обећања да ће убудуће финансирање и начин расподеле новца општинама бити засновани на јасним критеријумима и планирани две, три године унапред – указао је Ранковић.

Професор др Раде Вељановски, шеф Грађанског демократског форума, замерио је што ће неке општинске одлуке и кораке морати да аминују представници града и градоначелник. Он је ипак оценио да је новим Статутом учињен напредак, али да смо још далеко од европских стандарда.

У току његовог обраћања представници већине добацивали су како је Београд централизован у време владавине садашње опозиције, на шта је Вељановски одговорио да он никада није био ни у ДОС-у ни у ДС-у.

– Боље ви пребројте колико је ваших чланова било у ДС-у и обављало функцију у граду у време док је Драган Ђилас био на његовом челу – узвратио је Вељановски на добацивања.

Градска слава

Грађански демократски форум – иницијатива жена Србије имао је амандман на Статут и то у вези са градском славом, али он је одбијен. Како је навео проф. др Раде Вељановски, у Статуту не би требало да постоји члан о слави јер према Уставу Србија је световна држава и цркве и верске заједнице су одвојене од државе.

– Према Закону о верским заједницама, нико не сме да буде привилегован. Они који су писали мишљење у односну на амандман позивају се на стављање српске славе на УНЕСКО листу. Али, то нема везе са овим. Ми нисмо довели у питање слободу вероисповести и прославу славе, али смо поставили питање прославе славе у државним институцијама – напоменуо је Вељановски на шта су представници већине поручили да се слава обележава у цркви, а да се у Старом двору организује пријем који нема везе са верским обредима.