Konačno novi Statut grada

Beograd je juče dobio novi, izmenjeni Statut grada posle višegodišnjih najava. Opštine će ubuduće moći da legalizuju objekte do određene kvadrature, da se bave uređenjem zgrada i unutarblokovskih površina, da osnivaju uslužne centre... Deo opština moći će i da usvaja planove detaljne regulacije. Poslednja epizoda pre izglasavanja dokumenta koji donosi ove novine bila je troipočasovna rasprava – pohvale i kritike na račun najvišeg gradskog akta iznete u Skupštini, ali i ispred nje.

Ocenu Statuta prvi su ispred prestoničkog parlamenta dali odbornici Saveza za Srbiju koji već duže bojkotuju zasedanja.

Kako je ukazao Nikola Jovanović, šef odbornika SZS-a, novi „ustav” prestonice samo pooštrava centralizaciju.

– Vladajuća koalicija Statut menja pod izgovorom da žele da daju veća ovlašćenja opštinama. Ali, to je obmana i laž. Oni su od 2014. centralizovali sve u Beogradu, a ovim statutom to čine trajno. Kakav je to prenos nadležnosti na opštine kada one i dalje neće imati pravo na svojinu niti pravo da izdaju poslovni prostor? Kakva je to decentralizacija kada se novim statutom ukida pravo Beograđana da direktno biraju predstavnike u mesnim zajednicama – naveo je Jovanović ocenivši da je ključni dokaz centralizacije izdvajanje novca za opštine iz gradskog budžeta.

– Do ovog statuta svih 17 opština dobijale su iz gradskog budžeta 12.952.000.000 dinara. Sada, navodno, imaju nove nadležnosti, ali rebalansom ne dobijaju ni za dinar veći budžet. Namera Statuta je i da se ograniče Skupština i odbornici u kontrolisanju rada Gradske uprave. Novim Statutom parlament više neće moći ni da usvaja finansijske izveštaje gradskih preduzeća – naglasio je Jovanović.

Kritika je bilo i u skupštinskoj sali. Ali, pre nego što je ostatak opozicije skenirao Statut, zamenik gradonačelnika Goran Vesić pokušao je da ukaže zašto je novi „ustav” grada najviše što je za sada prestonica mogla da dobije.

– Kada je 2006. donet Ustav Srbije, zaboravljeno je da Beograd ima opštine. To je dovelo do toga da gradske opštine nemaju imovinu i da imaju manje nadležnosti od bilo koje opštine u Srbiji. Ali izgleda da deo opozicije ima amneziju pa su zaboravili da su oni gradskim opštinama oduzeli imovinu. Tri godine smo radili kako bismo deo nadležnosti vratili gradu i opštinama – istakao je Vesić koji je bio i predsednik Komisije za izradu Statuta. Da bi bio donet novi Statut bilo je neophodno da se izmeni i usvoji ceo set zakona – o glavnom gradu, stanovanju, javnim preduzećima, ozakonjenju, zdravstvenoj zaštiti, komunalnoj delatnosti...

– Sada gradske opštine mogu da izdaju građevinske dozvole za gradnju do 1.500, a prigradske do 5.000 kvadrata. Ovim će 60 odsto predmeta iz oblasti urbanizma biti vraćeno opštinama. Ubuduće, gradske opštine će moći da izdaju rešenja o ozakonjenju za objekte do 400, a prigradske do 3.000 kvadrata. Na ovoj način 70 odsto predmeta biće vraćeno opštinama – kazao je Vesić dodajući da promena Statuta znači pre svega približavanje mesta odlučivanja građanima.

– Nismo u potpunosti zadovoljni ni ovim Statutom, ali više od toga zasad nije moglo. Kada bude menjan Ustav, tek tada ćemo biti u prilici da vratimo beogradskim opštinama status lokalne samouprave i imovinu – najavio je Vesić.

Da novi Statut nije savršen, ali da je korak napred u odnosu da dosadašnji ocenila je odbornička grupa SPAS Aleksandra Šapića koja je podržala njegovo donošenje.

Kako je naveo Nemanja Ranković iz SPAS-a, promene su u interesu građana jer se konačno neke nadležnosti vraćaju opštinama.

– Da li bismo želeli više takvih promena? Da, želeli bismo, ali ni za ove promene ne može se reći da nisu dobre. Mi ih ne bismo nazvali decentralizacijom, ali jesu pozitivne. Dobili smo i obećanja da će ubuduće finansiranje i način raspodele novca opštinama biti zasnovani na jasnim kriterijumima i planirani dve, tri godine unapred – ukazao je Ranković.

Profesor dr Rade Veljanovski, šef Građanskog demokratskog foruma, zamerio je što će neke opštinske odluke i korake morati da aminuju predstavnici grada i gradonačelnik. On je ipak ocenio da je novim Statutom učinjen napredak, ali da smo još daleko od evropskih standarda.

U toku njegovog obraćanja predstavnici većine dobacivali su kako je Beograd centralizovan u vreme vladavine sadašnje opozicije, na šta je Veljanovski odgovorio da on nikada nije bio ni u DOS-u ni u DS-u.

– Bolje vi prebrojte koliko je vaših članova bilo u DS-u i obavljalo funkciju u gradu u vreme dok je Dragan Đilas bio na njegovom čelu – uzvratio je Veljanovski na dobacivanja.

Gradska slava

Građanski demokratski forum – inicijativa žena Srbije imao je amandman na Statut i to u vezi sa gradskom slavom, ali on je odbijen. Kako je naveo prof. dr Rade Veljanovski, u Statutu ne bi trebalo da postoji član o slavi jer prema Ustavu Srbija je svetovna država i crkve i verske zajednice su odvojene od države.

– Prema Zakonu o verskim zajednicama, niko ne sme da bude privilegovan. Oni koji su pisali mišljenje u odnosnu na amandman pozivaju se na stavljanje srpske slave na UNESKO listu. Ali, to nema veze sa ovim. Mi nismo doveli u pitanje slobodu veroispovesti i proslavu slave, ali smo postavili pitanje proslave slave u državnim institucijama – napomenuo je Veljanovski na šta su predstavnici većine poručili da se slava obeležava u crkvi, a da se u Starom dvoru organizuje prijem koji nema veze sa verskim obredima.