Митрић "пао" из француског

Подгорица – Да Црна Горе неће лако изабрати своја три представника као могуће кандидате за избор једног судије европског суда за људска права у Стразбуру сведочи и чињеница да ће ових дана поново бити објављен оглас за њихов избор. 
Црногорска влада управо је прихватила информацију о раду Комисије за утврђивање предлога листе кандидата за избор судије Европског суда за људска права и задужила Министарство правде да поново објави оглас за избор судије у Стразбуру.
Министар правде Мираш Радовић новинарима је казао да су само два кандидата – адвокат Весна Чејовић и професор Небојша Вучинић – испуњавала неопходне услове да буду предложени за ту функцију.

Он је рекао да је комисија оценила да адвокат Александар Ђуришић нема искуство у области правне струке у трајању од 15 година, што је један од критеријума, а адвокат Биљана Ђуричин је раније повукла кандидатуру.

Свакако за комисију је био "најпроблематичнији" професор Благота Митрић који је у неколико наврата оптужио комисију да су измислили потпуно "нелегалан и нелегитиман интервју са кандидатима" да би избор одложили.

 "Знао сам да ће Министарство правде поново расписати оглас зато што мене неће да изаберу, не знам из којих разлога, иако испуњавам максимално све огласне услове", саопштио је Митрић. "Када је комисија видела да ја морам бити на листи онда су нашли соломонско решење о понављању огласа."

Митрић је поручио да ће у вези са одлуком комисије поднети приговор Влади Црне Горе.

Комисија је известила владу да професор Митрић, према процени посебне комисије за утврђивање нивоа знања једног од два светска језика, "није довољно познавао француски, који је пријавио".

Радовић је објаснио да су за утврђивање нивоа знања француског и енглеског језика формиране две комисије од по три члана са Филозофског факултета, који су интервјуисали кандидате.

"Комисија Филозофског факултета је констатовала да Митрић није показао, како су навели, неопходан ниво знања француског језика", казао је Радовић.  "Током интервјуа од кандидата је захтевано да на једном од два језика представе себе и своје радно искуство у области људских права, као и кретање у каријери."

Приликом интервјуа, како је рекао Радовић, није проверавано знање кандидата из области људских права, већ искључиво страног језика.

Иако преостали кандидати, Чејовић и Вучинић, испуњавају услове, комисија, како је саопштено, није могла да утврди листу од два кандидата.
Министар правде је поновио да кандидати, сходно захтевима Савета Европе, морају познавати енглески или француски језик, а да ниво владања једном од тих језика мора бити "течан".

 "Услов је и да се кандидат зна користити једним од наведених језика у свакодневном раду, али и да може остваривати потпуну професионалну комуникацију", појаснио је он. "Поред знања језика, услов је било и одговарајуће правно искуство."

Према правилима Савета Европе, из сваке од 47 чланица бира се по један судија на период од шест година и може бити поново изабран, али суди у "свом индивидуалном капацитету", а не као представник државе. То предвиђа Европска конвенција о људским правима чију примену осигурава суд у Стразбуру од 1959. године.

Према правилима Парламентарне скупштине СЕ, један судија на трочланој листи, коју доставља држава чланица, мора бити жена. Парламентарна скупштина је недавно одбацила предлог да се то правило укине.
Месечна плата судије Европског суда је око 18.000 евра и пада на терет буџета СЕ из кога се за суд издваја педесетак милиона евра.