Четке и метле

Ево шта бива када се вода предуго мути – исплива муљ. Позадина актуелних преговора о формирању владе је заправо најпрљавија политичка игра до сада виђена. Нажалост, биће и прљавија што време буде одмицало, јер време, у нас, не носи мудрост, мир и разумну дистанцу, напротив... Ђавоља је то работа, тамо где га политичари имају на претек!
Господа ратују плакатама, етикетама, импутацијама, ампутацијама, лажима малих новинарских уштви, преварама великих маркетиншких гуруа, кредитима, донацијама, успесима, неуспесима, Истоком, Западом, паклом, спасењем, биографским пикантеријама, моралом и чашћу, понајвише... Ту и тамо „пљуну у огледало” званичном осудом „нецивилизацијских дела”, ограде се, углавном од себе, и наставе по старом.
Нека ми опросте, али сви заједно – ни пола ваљаног демократе! Сви, без разлике! Полако нестајемо у „бермудском троуглу” Андрићев венац –Немањина – Студентски трг и патолошким амбицијама мноштва малих, коалиционих црних рупа чији је апетит постао неиздрживо велик!
Лицитирају с будућношћу не схватајући да већ постају заморна прошлост!
Гебелс је убоги колпортер спрам пропагандних машинерија које су упрегли. Разборите аргументације су, изгледа, имали за непуна три дана по изборима, па су разгрнули страначке камењаре и пустили своје гмизавце да уплашен и нестрпљив народ даве у жучи.
Свело се на то да су хоклице, канапче и вратови наши, а они ће (који год) да се договоре које је дрво најпогодније да пребацимо омче преко њега?!
Море, сва је прилика да заслужују једни друге! Право трпи, али правда је задовољена. Још само да нисмо ми таоци те правде и да они својих игара могу да се играју мимо наших живота!
А, то колико је опијеност величином самог себе узела маха код свију њих најбоље илуструје пример Бетовеновог „интимуса” из Јагодине, знаног као Драган Марковић тропско дрво – Палма, који је листи својих жеља придодао и захтев да његова странка буде заступљена и у Скупштини Београда?! Једноставно, може се човеку у овом преговарачком криволову шта хоће... О Србији ће нешто касније.
Чим избистре чије су жене неверне, деца посрнула, таште преко реда оперисане, носеви „пуни”, главе празне, пријатељи лопови, тајкуни финансијери, ко је продао, а ко издао...
Само, имају срећу, на нашу несрећу, умро је пре неколико дана мучени и поштени Никола Шећероски, иначе би видели на следећим изборима?!
Четке и метле, господо, четке и метле – зато што Србија не може да чека, као што сте, листом, сви поручивали.
Можда ви можете, али она – не!