„Хобит” на филмском платну

Гиљермо дел Торо, редитељ филмова „Ђавољева кичма”, „Blade 2” и награђиваног дела „Панов лавиринт”, режираће филм „Хобит” који ће бити реализован у два дела, најавили су продуценти филма Питер Џексон и Френ Волш, аутори филмске трилогије „Господар прстенова”.
„Гиљермо је редитељ великих визуелних могућности и оригинални приповедач који у своје филмове уноси невероватну страст, енергију и машту. Он је филмски мађионичар који никад није изгубио дечји осећај за чуда, који схвата да фантастично мора да буде укорењено у стварности и да су све приче огледало онога што смо ми. Гиљермо је прави уметник за ново филмско путовање до Средње земље и екранизација романа ’Хобит’ је у правим рукама”, истакао је Питер Џексон, редитељ трилогије „Господар прстенова”.

Крајем маја, мексички редитељ Дел Торо отпутоваће у Нови Зеланд где ће наредне три и по године са Питером Џексоном и тимом у WЕТА студију оживљавати Толкинов роман „Хобит” који описује период пре „Дружине прстена”, првог дела трилогије „Господар прстенова”.
Неколико дана по потписивању уговора о реализацији филма „Хобит”, магазин „Емпајер” објавио је да ће британски глумац Ијан Мекелен и у овом филму тумачити лик чаробњака Гандалфа.

– Очигледно, то није улога коју одбијате. Уживао сам играјући мудраца Гандалфа у „Господару”, рекао је Мекелен. Међутим, његов агент је истакао да коначан договор још није постигнут. За улогу чаробњака Гандалфа у првом делу трилогије „Господар прстенова: Дружина прстена”, Мекелен (68) номинован је за „Оскара” за епизодну улогу.

Филмови трилогије „Господар прстенова” приказивани су у биоскопима током 2002, 2003. и 2004. године. Трилогија је зарадила око три милијарде долара, а трећи део „Господар прстенова: Повратак краља” освојио је и 11 „Оскара”, међу којима и за најбољи филм и режију.

Џон Роналд Руел Толкин (1892–1973) био је професор енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету од 1925. до 1959. године. Иако врло уважен лексикограф и стручњак за англосаксонски и старонордијски језик, ван научних кругова Толкин се бавио писањем поезије и епске фантастике која га је прославила.

На наговор студената, 1937. године, објавио је роман „Хобит” који је, иако писан за децу, постао популаран и код старијих читалаца, па је издавачка кућа „Allen & Unwin” затражила од Толкина да напише наставак. То је резултирало његовим најпознатијим делом „Господар прстенова”, тротомним романом штампаним током 1954. и 1955. године.

„Господар прстенова” је постао врло популаран роман међу младима током шездесетих година прошлог века. До данас је остао у врху читаности као једно од најпопуларнијих дела фантастике 20. века, и према продаји и према испитивањима читалаца.

Пишући „Господара прстенова”, Толкин је намеравао да исприча дечју причу сличну „Хобиту”, али она је прерасла у мрачније и озбиљније дело. Иако директан наставак „Хобита”, „Господар прстенова” се обраћа старијој публици, описујући много дубљу и већу историју Средње земље чија се величина и сјај показују тек у постхумно сакупљеним рукописима у роману „Силмарилион”, објављеном 1977. године.

Поводом екранизације романа „Хобит”, Толкинови наследници истакли су наду да ће она бити веродостојна, као и „Господар прстенова”, без обзира што су многи фанови романа били незадовољни филмском трилогијом.
Премијера првог дела филма „Хобит” планира се за 2010. годину, док ће наставак бити представљен публици током 2011. године.

-----------------------------------------------------------

Редизајнирано издање „Хобита”

(/slika2)Новосадски „Соларис” недавно је објавио проширено и редизајнирано издање „Хобита” са коментарима Дагласа Андерсона, који дају детаљне одговоре на питања о изворима, јунацима и местима поменутим у Толкиновом класику. Са Андерсоновим белешкама и оригиналним текстом приче који је у целости рестауриран и исправљен, налази се више од 150 илустрација, Толкинови оригинални цртежи, мапе и слике. Овакво издање „Хобита” открива како је Толкин писао, шта је све на њега утицало и како се то одразило на његову Средњу земљу.