Аутомат без воде

Верујем да постоји у нашем граду још доста разлога за похвале, свакако и за прекоре. Била сам у ситуацији да у ноћи између 31. јула и 1. августа ове године тражим помоћ у Ургентном центру и тамо проведем неколико сати. Медицинско особље бих највише похвалила за рад у условима под којима раде. Међутим, после неколико сати чекања, ожеднела сам, а у ходнику је био аутомат у којем је било свега осим воде. Излазим из зграде у то „глуво” доба ноћи, налазим само један мали киоск у коме купујем воду. Када сам се вратила у ургентни, младић, који је био без пратње и лежао у ходнику на мобилном кревету, замолио ме је, једва чујним гласом, да и њему дам воду. Срећом, у торби сам имала још једну бочицу воде за њега.

У четвртак, 8. августа, читам у „Политици” да су порушени нелегални објекти око Ургентног центра, па и киоск у којем сам те ноћи купила спасоносну воду. То је за похвалу. Ништа нелегално и не треба да постоји у граду. Само се питам да ли је неко задужен да у Ургентном центру обезбеди воду за пиће, како пацијенти не би морали да гасе жеђ у тоалетима, који баш и нису за похвалу.

Олга Шарић,
Београд