Поново дуел Шван – Келер

Ионако несложна, владајућа коалиција социјалдемократа и конзервативаца суочила се са новом, озбиљном кризом и искушењем: јодлука руководства Социјалдемократске партије (СПД) да ова странка именује сопственог кандидата за председника републике на следећим изборима (мај 2009) изазвала је нескривено огорчење и гнев у редовима Хришћанскодемократске уније (ЦДУ) и њене баварске „посестриме” Хришћанскосоцијалне уније (ЦСУ).

Баварци су у новој политичкој кавзи и најгрлатији у оптужбама на рачун „непоузданих партнера”, „обезглављених” и „потпуно дезоријентисаних” социјалдемократа, који су опет, како тврди новопечени шеф ЦСУ Гинтер Бекштајн, демонстрирали „вероломство” и истицањем сопственог председничког кандидата извршили „фронтални напад на владајућу коалицију”. И пословично уздржана Ангела Меркел је у именовању Гезине Шван видела „оптерећење за владајућу коалицију” и не баш пријатељски акт СПД-а.

Нападнути социјалдемократе покушавају да у нови окршај уђу с мало више самопоуздања и смирености, па и, политичарима не баш својствене, духовитости. Генерални секретар СПД-а Хубертус Хајл је, тако, препоручио Баварцима јоги вежбе како би стишали сопствено узбуђење и мало се опустили, уверен, иначе да, упркос толикој галами, „велика коалиција” није угрожена.  

Оно што се последњих дана наговештавало сада је званично потврђено: кандидат СПД-а за шефа државе биће Гезине Шван, политиколог и председница Европског универзитета у Франкфурту на Одри.

Неки дан раније садашњи председник Хорст Келер, који је на највиши, али не и најважнији положај у земљи, дошао као кандидат конзервативаца, саопштио је да жели и други (колико, иначе, немачки устав само дозвољава) председнички мандат.

Тако ће се 23. маја 2009, на изборној скупштини, која се одржава сваке пете године – толико траје и председнички мандат – и увек истог датума, Хорст Келер и Гезине Шван опет наћи супротстављени. У првом „двобоју” тада политички мало познатих, чак и у самој Немачкој, (против)кандидата 2004, захваљујући тадашњем односу политичких снага, за „длаку” је победио Келер. Изборну скупштину, која заседа само за ову прилику, чине сви посланици Бундестага и „репрезентације” покрајина у којима се, осим једног броја посланика тамошњих парламената, налазе и пробране угледне јавне личности.

Иако је тадашња владајућа црвено-зелена коалиција (социјалдемократи и еколози) имала већину у Бундестагу, њен кандидат Гезине Шван је, због превласти тадашње опозиције у покрајинама, изашла из „арене” као губитник.

Због тога су све очи сада упрте у предстојеће покрајинске изборе у Баварској, после којих ће моћи, готово математички, да се предвиде шансе садашњег шефа државе и његовог изазивача на председничким изборима.