Шлог може да задеси и двадесетогодишњаке

Мождани удар, познат у народу и под називом шлог, нема никакве везе са временским условима – било да шибају ветрови или да пржи сунце статистика оболелих од ове болести ће бити иста. А она је немилосрдна: у нашој земљи око 25.000 људи годишње доживи мождани удар. Само трећина њих након тога ће изаћи без последица или са минималним оштећењима, а исто толико неће добити другу шансу.

– Иако није заразна, мождани удар је масовна болест и једна од најсмртоноснијих. Ову суморну чињеницу илуструје и податак да је први узрочник смрти међу женама, а други међу мушкарцима. Такође, 30 посто болесника остају инвалиди, углавном везани за кревет – упозорава др Милан Савић, директор Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава”.

Осим највидљивијих, физичких последица, шлог за собом врло често оставља и депресивне људе који се тешко суочавају са чињеницом да не могу да се врате старим навикама. Уз то, велики број њих муку мучи са декубитима, плућним емболијама, епилепсијом... Искуство је показало и да већина пацијената до краја живота остају корисници здравствених и социјалних служби.

Опоравак не само да је тежак и дуг, већ је и неизвестан и о њему углавном одлучује време. Наиме, што особа озбиљније схвати симптоме које изазива мождани удар, то су и шансе за опоравак веће. Они који се пре обрате комшији или „гуглу” за савет него лекарима за стручну помоћ, могу врло лако да изгубе животну битку.

– Тромболиза, метода која омогућава да крвни суд у мозгу поново постане проходан, ефикасна је уколико се пацијент јави лекару најкасније четири и по сата од првог симптома. Наравно, и овде важи правило „што пре то боље”, али након истека тог времена не можемо је применити. Нешто више времена остаје нам за механичко уклањање тромба, које се обавља у општој анестезији и то до девет сати од када се пацијент суочио са потешкоћама – објашњава за „Политику” др Милан Савић.

И у самој болници, већ на пријему пацијената, почиње трка са временом, па су лекари у овој установи бржи од европског просека – сва снимања и анализе, попут ЕКГ-а и лабораторијских испитивања, обаве за 30 до 40 минута.

Како препознати шлог? Симптоми су, како објашњава наш саговорник, врло јасни и не личе на симптоме ниједне друге болести – слабост или утрнулост само једне стране тела, поремећај говора, дупле слике, вртоглавица, некада праћена мучнином и повраћањем, отежана оријентација... Иако од можданог удара углавном страда старија популација, више нису ретки четрдесетогодишњаци који у болницу стижу из истог разлога. Али др Савића посебно забрињава чињеница да помоћ због шлога траже и двадесетогодишњаци.

У 80 одсто случајева узроци можданог удара су срчане болести, дијабетес и повишен крвни притисак, али су кривци и гојазност, мањак физичке активности, пушење, алкохол... Мождани удар је могуће спречити, али само ако се на време открије сужење крвних судова, због чега је неопходно редовно ићи код лекара.

– Иако имамо ефикасне методе у лечењу можданог удара, нисмо много постигли када је реч о превентиви. Чини ми се да људи не разумеју важност рутинских прегледа, а чак 90 одсто сужења крвних судова може се открити ултразвуком, који је потпуно безопасан и безболан – истиче наш саговорник.

О томе говори и податак да се број оних који годишње буду примљени у ову болницу не смањује – за 12 месеци помоћ овде потражи 8.000 пацијената.

– Имамо довољно капацитета, али бих волео да нас посећује што мање људи јер би то значило да су схватили важност превентиве – додаје др Савић.

Ускоро у ову институцију стиже и 20 електричних кревета из донације принцезе Катарине Карађорђевић, само се тражи начин како ће они бити унети у зграду.

– Реч о посебним креветима који су тешки око 20 килограма, а дугачки 2,5 метара. Стижу из Денвера, па су вероватно мислили да су сви у Србији високи попут Николе Јокића – каже уз осмех др Милан Савић.