До краја године нафта 200 долара

Високе цене нафте запалиле су цео свет. Слике редова за гориво, попут оних у Србији из доба хиперинфлације, стижу из најразвијенијих светских привреда. Ни Србија није изузетак. Домаће слике још нисудо те мере узнемирујуће, али је сасвим извесно да и српска економија плаћа данак скупом црном злату.Гориво које је све скупље, једна је од битнијих ставки у цени сваког производа. 

Уралска нафта која се прерађује у Србији последњих дана маја достигла је цену од чак 125 долара за барел. Прогнозе су да ће до краја године ићи и до 200 долара. Имајући то у виду, економисти предвиђају да би базна инфлација до краја године могла бити између 11 и 12 процената. Истовремено су почетком године стизале најаве да је годишња пројектована инфлација око шест одсто.

У Србију се увози и прерађује уралска нафта која је последњих дана маја достигла цену од чак 125,23 долара за барел, са тенденцијом даљег раста. Истовремено се барел америчке лаке нафте продаје по још вишој цени, од 128 долара.

Подаци са берзи показују да је у јануару ове године барел уралске нафте коштао 88,68 долара да би нагло скочио од 1. маја – на 104 долара и од тада стално расте. Што значи да је за непуних пет месеци ове године барел скочио за скоро 40 долара! Управо је за толико нафта поскупела током целе 2007. године.

Од почетка године гориво је на пумпама у Србији поскупело у просеку за око пет до шест динара у зависности од врсте деривата. Уколико Министарство финансија одобри најновију корекцију цена у просеку за око 7,5 динара, бензин и дизел ће само током маја поскупети за око 10 динара, односно 15 до 16 динара од 1. јануара. Тако је у јануару литар бензина на пумпама коштао 94,60 а дизела 81,50 динара. 

Др Зорана Милановић-Михајловић, некадашњи саветник за енергетику вицепремијера Мирољуба Лабуса у Коштуничиној влади, каже да осим смањења акциза у цени горива којим би се смањила малопродајна цена на пумпама, држава мора да предузима и неке дугорочне мере.

Примера ради, ако Србија већима домаће изворе нафте који задовољавају 20 одсто укупних домаћих потреба, онда треба утврдити да ли ти извори могу бити фонд стратешких резерви црног злата, или ће држава ипак да се определи да их кроз већинску приватизацију НИС-а прода, као што је најављивано.

Милановић истиче да је проблем и то што у Србији не постоји јасна стратегија шта ћемо да радимо због тако високе цене нафте, због чега један од приоритета мора да буде да се јасно утврди каква је стратегија наше земље  у наредних 20 година када је у питању црно злато, јер је сада потпуно јасно да више нема јефтине нафте.

У Министарству енергетике тврде да чак и да постоје домаће стратешке резерве да се оне не би могле користити у оваквим ситуацијама, већ искључиво у ванредним околностима, али да алтернативапостоји.

Дејан Стојадиновић, помоћник министра енергетике за обновљиве изворе, каже за „Политику” да би Србија баш као и земље Европске уније могла да смањи своју увозну зависност уколико би кренула са производњом биодизела или горивакоје се добија из уљаних шкриљаца.

„Процене су да би у овом часу у Србији могло да се произведе око 200.000 тона биодизела, што би заменило 200.000 тона Д2 који се продаје по цени вишој од једног евра. У централној Србији постоји 200.000 хектара на којима се може узгајати уљана репица од које се добија биодизел”, каже Стојадиновић.

Упитан шта се чека, ако је рачуница показала да је посао исплатив, он објашњава да држава није још увек усвојила уредбу оподстицајним мерама које предвиђају да се произвођачи биодизела у Србији ослободе плаћања акциза на увоз дизела који би се у врло малом проценту, око пет одсто,намешавао са биодизелом, те да произвођачи то чекају.

С производњом биодизела од око 200.000 тона годишње задовољило бисе 10 одсто наших укупних потреба за овим дериватом, јер се у Србији годишње троши око два милионатона овог горива.

Иако је добро познато да је производња горива из уљаних шкриљаца прилично скупа, Стојадиновић тврди да са оваквом ценомсирове нафте на светској берзи која ће наставити да расте, нема неисплативог посла. Тим пре што постоји велико налазиште код Алексинца где се процењују залихе уљаних шкриљаца од око 200 милиона тона.

Србију обавезује закон, подсећа Стојадиновић, по којем ће морати до 2010. године да у укупној производњи горива има 5,75 одсто деривата биљног порекла.

Јасна Петровић 

----------------------------------------------------------

Како Србија купује нафту

С обзиром на то да нема толике резервоаре где би складиштила четири милиона тона нафте, колико годишње преради у својим рафинеријама, НИС као и приватни прерађивачи – Лукоил, Тимоил, Петробарт и Нафта а.д. купују црно злато најчешће квартално или чак месечно. НИС на крају сваке године расписује тендер за куповину и прераду нафте. Реч је о количинама које би требало да задовоље потребе за два, три до четири месеца. Међутим и тада када се роба преузима она се плаћа по формули која обухвата котацијске цене, односно цене сирове нафте на берзи за протекли период и одређену премију. Тако да, потврђују увозници, то што је неко купио нафту пре два месеца, а плаћа је сада, не значи да је преузима по цени од пре два месеца када је била јевтинија, него по формули која даје просек цена за претходни период.

НИС плаћа и провизију трејдерима односно посредницима преко којих набавља нафту.  

Прерађивачи тврде да нико не може да зна да када купује нафту у јануару да ће она у јуну сигурно поскупети, па да направи залихе и добро заради у разлици на цени.То је био случај од почетка ове године, али у ранијем периоду се дешавало да нафта скочи, али и да нагло падне.

--------------------------------------------------------------

Нема смањења акциза

Одбор за привреду и финансије предложиће у четвртак влади да гориво у Србији ипак поскупи за 7,5 динара у просеку, јер двоструке анализе које су рађене протеклих дана, а које битребало да покажу како би се смањење акциза у цени горива одразило на буџет, потврђују да би држава одрицањем својих захватања у сваком литру бензина и дизела довела до драстичног смањења пара у државној каси.

Уколико би, примера ради, дошло до смањења акцизе за шест динара то би довело до дефицита од око 10 милијарди, сазнаје „Политика” из извора блиских влади. Уколико би се акциза смањила за један динар, у буџету би настао мањак од 1,6 милијарди динара.

Ако се влада сагласи са оваквим предлогом надлежног Одбора, гориво би од петка ујутру могло да се продаје по новим ценама.