Гасе се села у општини Лепосавић

Лепосавић – Уколико општина или држава не предузму кораке у циљу економског побољшања и не пораде на изградњи инфраструктуре, односно путева, селима у косметској општини Лепосавић прети потпуно гашење. Територија општине, која је по величини друга у покрајини (иза Призрена), свешће се, како ствари стоје, само на атаре самог насеља Лепосавић и урбане делове месних заједница Лешак и Соћаница.

Од 72 села, колико броји ова општина на крајњем северу Косова и Метохије, велики број њих подно Рогозне и поткопаоничког венца у дужини (ваздушном линијом) од 40 км једва да броје 100 или 200 домаћинстава у којима живи једно, највише двоје људи!

Како за „Политику” каже директор Центра за социјални рад у Лепосавићу Драган Јаблановић, у општини има укупно 5.036 домаћинстава, нерачунајући избегличка и домаћинства Срба расељених са Космета који су се овде стационирали. По евиденцији из 2007. у овој општини живи око 20.000 људи.

– Скоро 60 одсто домаћинстава су старачка. Људи из општине Лепосавић већ 20 година одлазе пут централне Србије а стационирани су углавном у крагујевачкој општини, Краљеву, Смедереву, Београду... Сваке године опада број људи који остају у селима па тако имамо ситуацију да су скоро сва рубна села која се граниче било са општинама Рашка, Нови Пазар или на другој страни подно Копаоника са Подујевом, Куршумлијом или Брусом скоро угашена – каже директор Јаблановић.

Износи податак да тако, рецимо, у атару села Борчане, које има површину колико и цела општина Звечан, једна од три општине на северу Косова, броји само 82 становника. Подсећа на податак да је пре четири деценије само у школи у Борчану наставу похађало 300 ђака. Сада нема ниједног, као ни у Јелакцу и селима подно Рогозне, која се налазе са леве стране Ибра – Рудинама, селу Изворе...

Концентрација млађих људи своди се само на Лепосавић и урбане средине месних заједница Лешак и Лепосавић, али и уз сами магистрални пут Косовска Митровица – Рашка. Поједина села су од самог центра Лепосавића удаљена чак 40 км, а поодавно у њима се оџаци не диме. Тешко је до њих стићи и теренским возилом. Уз магистрални путсе отварају бројне бензинске пумпе и стоваришта грађевинског материјала, али ни то не може да задовољи потребе за запошљавањем.

– С обзиром на то да су рубна села скоро 100 одсто угашена, држава би требало да изнађе средства за нова радна места и програме запошљавања. Својевремено смо имали 20 програма сходно географском положају ове општине, али очигледно да средства не пристижу. Један од начина јесте и да држава откупи имања људи од којих многи и по тридесет година овде не живе. На тим имањима могли би да се населе расељени Срби из колективних центара широм Србије – предлаже разумно решење Драган Јаблановић.

Подсећа да само у крагујевачком насељу Пчелицеима 1.000 домаћинстава која су седамдесетих оформили Срби из Борчана. Својевремено је, подсећа Јаблановић, предлагано да се један погон „Заставе” измести у Борчане, како би ту били упошљени сељани из самог села и борчанске регије, али и како би се Срби из Крагујевца вратили на своја огњишта. Међутим, од тога се одустало.

О ситуацији у општини сведочи податак да сваки пети становник прима социјалну помоћ, јер посла готово да нема. Како би се помогло житељима ове општине, држава за око 100 породица даје материјално обезбеђење у износу од 5.000 до 9.500 динара, у зависности од броја чланова. Социјална примања за 926 домаћинстава у виду „косовске помоћи” износе од 35 до 75 евра.

Не треба заборавити да лица старија од 65 година примају и тзв. Унмикове пензије у висини од 40 евра, међутим, с обзиром на то да ће органи привремених косметских институција у јуну усвојити устав а самим тим тражиће и да се ради по законима „независне државе Косово”, српске средине на Космету одрећиће се ових средстава. Како истиче Јаблановић, недавно су запослени у Центру за социјални рад у Лепосавићу одбили папире који су били печатирани од стране „државе Косово”.