Жене у процесу транзиције

Проценат незапослености жена у Србији износи 24 одсто, наспрам 16 одсто незапослених мушкараца, показују подаци Министарства рада и запошљавања. Од укупног броја регистрованих незапослених особа у Националној служби за запошљавање, жене чине више од 50 одсто. Посебно забрињава чињеница да једна трећина тих жена има завршену средњу школу, а постоји и неколицина њих са звањем доктора наука.

Поред проблема незапослености, жене се суочавају и са великом несигурношћу када је у питању задржавање посла који обављају. Према подацима „Женског центра за људска права”, једна од последица приватизације јесте то да су жене прве које губе радна места, посебно оне на високим позицијама до којих и овако спорије и теже долазе од мушкараца. Највећи број жена је запослен у сектору услуга и индустрије где су плате ниже. Жене такође масовно раде „на црно”, и то на пословима где им не тече радни стаж и где немају здравствено осигурање. Посебан вид дискриминације трпе младе жене од којих се у огласима захтева да изгледају привлачно, а није редак случај да им послодавци постављају питања о њиховим плановима за удају и рађање деце.

„Нимало завидан положај жена на тржишту рада заоставштина је снажних турбуленција на сваком пољу кроз које је наша земља прошла деведесетих година. Економска и политичка криза довеле су до битног погоршања положаје жена у друштву. Обнављањем традиционалних и патријархалних вредности, којима се примат даје улози жене као супруге и мајке, припаднице „нежнијег” пола бивају све снажније потискиване из економске и политичке сфере”, објашњава културолог Дијана Кузмановић. Обрушавање економског система и затварање бројних предузећа доводе до почетка процеса приватизације и ослобађања вишка радне снаге из доба социјализма. Прелазак на тржишну привреду посебно је погодио жене. Жене које остају без посла као „технолошки вишкови” већином имају више од 40 година. Најчешће немају могућност преквалификације па их очекују привремени послови, послови без уговора о раду с минималним надницама. Оне се третирају као јефтина, пасивна и потрошна радна снага. „Ситуација је више него незадовољавајућа. Била сам запослена у државној фирми преко двадесет година, али услед транзиције и неуспеле приватизације отпуштена сам као вишак уз крајње симболичну надокнаду”, истиче Биљана Костић (43) из Београда, бивша радница једне фабрике у Раковици која је у доба социјализма одлично пословала. „Последњих шест година променила сам неколико послова на којима нисам имала никакву сигурност, пролазило је и по годину дана да су ме послодавци водили као непријављену радницу, а када би ме и пријавили то би било на минималну плату, што ће се, наравно, битно одразити на моју пензију”, прича Биљана и додаје да је посебно тешко женама средњих година при самом налажењу запослења, као и да су им на располагању нимало лаки физички послови са најнижом зарадом.

Смањење социјалне улоге државе резултирало је повећаним ангажовањем жена при подизању деце, а тржиште је немилосрдно и када су у питању породиљска одсуства, боловања због бриге о деци итд. Код нас традиционално право власништва над било каквом имовином припада мушкарцима тако да су и на тај начин жене ограничене чињеницом да не поседују почетни капитал нити кредитну способност да започну сопствени бизнис.

Транзиција је довела до додатног погоршања положаја жена на тржишту рада услед процеса приватизације и реструктурисања привреде. „Феминизација сиромаштва” последица је смањења државних дотација, социјалне заштите, ограниченог приступа жена позицијама моћи, као и боље плаћеним пословима. Неизбежан оквир жениног деловања је и очекивано испуњавање одређених друштвених улога, пре свих, супруге и мајке.

Борба за јачање положаја жена у економској сфери и подизање квалитета њиховог живота требало би да обухвати постојање националне стратегије која ће радити на елиминацији свих облика дискриминације у области рада, запошљавања, власништва, професионалног напредовања и економског одлучивања. Најтежа и уједно најважнија промена јесте измена потцењивачког става према женској радној снази, која чини половину радно способних грађана Србије.